Gordana Goca Lazarević prvi put u karijeri otvorila je dušu i ispričala bolne detalje iz mladosti koji je prate i danas kada je ostvarena žena i kada može sebi sve da priušti.
Ona se kroz suze prisetila vremena kada je kao devojčica živela u nemaštini bez roditeljske ljubavi, kada je svaki dan za obrok imala samo paštetu i hleb.
– Dok nisam počela da živim samostalno, namučila sam se mnogo. Sve je bilo surovo. Mama i tata su trbuhom za kruhom otišli u inostranstvo. Ostavili su mene i brata kod strica i strine. Onda je i strina morala da ide da radi, pa je ostavila mene i brata u kući u šumi sa jednim neuglednim čovekom da nas čuva. Nije se presvlačio po deset dana. Mi smo preko nedelje mazali pašteticu i margarin na hleb. Nismo znali ništa drugo. Dok strina ne dođe. Otud i moj gastritis, koji vučem od ranog detinjstva. Moram da kažem da nikada nismo bili gladni. Čokoladu smo kupovali jednom mesečno, ono malo životinjsko carstvo – rekla je Goca kroz suze u emisiji “Glamur specijal”, a onda je ispričala najbolniji momenat iz svog detinjstva, kada je njena mama stradala u saobraćajnoj nesreći kada se vraćala kući kod svoje dece.
– Mama nije mogla da izdrži bez nas, bila je mnogo tužna. Jedva je izmolila tatu da se vrate. U saobraćajnoj nesreći pri povratku je poginula. Nikada više je nisam videla. Uvek sam posle toga imala snove da se mama vraća. Decenijama sam je prizivala. To je bio proizvod moje mašte i prizivanja. Nekada sam je prepoznavala, a nekada ne. Tata se nakon toga nezvanično ženio nekoliko puta. To su bile neke žene koje su bile grube prema nama. Kada je jedna od njih došla, smislila sam srednju školu koja ne postoji nigde u blizini da pobegnem da ih ne gledam. Otišla sam u Beograd – rekla je Goca. – Nedostajala mi je majčinska ljubav. Kada su bili roditeljski sastanci, sama sam odlazila na iste, a onda sam gledala sve one majke i maštala sam koja bi volela da bude moja majka. Tako sam gledala i profesorke i nastavnice – ispričala je folk zvezda sve vreme brišući suze, koje su same navirale jer se prisetila rane mladosti i bolnih momenata iz života koji su na nju ostavili neizbrisiv trag.
Goca Lazarević je sa 15 godina, kada je otišla u Beograd, živela kod rodbine svoje maćehe. Oni su imali sina jedinca, koji ju je svakodnevno tukao iz ljubomore.
– On je bio razmažen i svaki dan me je tukao. Nije voleo što sam ja tu. Jednom, kada me je ozbiljno udario, vratila sam mu. Tada mi je njegova mama rekla da tražim drugu kuću. Spakovala sam stvari u kartonsku kutiju i pošla sam da tražim tetku. Znala sam samo da radi kod Liona u nekom bifeu. Jedva sam je našla. Od tog momenta sam živela kod tetke Rade u jednoj čatmari – rekla je iskreno pevačica.
