Ukrajinka Irina Olegovna i Vjačeslav Ohrimenko sa decom od pre nekoliko meseci su stanovnici sela Orovca, u Seljašnici kod Prijepolja, gde su kupili imanje u nameri da ovde ostanu počeli da renoviraju kuću.
Lokalni žitelji s radoznalošću su se pitali šta je dečjeg psihologa iz Harkova i penzionisanog inženjera snabdevanja iz Krasnodara sa dvoje dece iz daleke Ukrajine dovelo baš u Orovac.
– Ovde smo oko tri meseca. Još se navikavamo, upoznajemo ljude, okolinu, lokalne običaje… I renoviramo kuću kako bi dobili nešto urbaniji prostor za nas i našu decu, ćerku Sofiju i sina Vjačeslava – rekao je Vjačeslav stariji.
Ohrimenkovi su živeli u ukrajinskom gradu Harkovu. Rat u Ukrajini značio je da moraju da promene adresu.
Dugo većali
– Ne želimo da živimo u atmosferi straha i čvrsto smo odlučili da poštedimo našu decu svega toga. Dugo smo većali šta da radimo i kao najracionalnije rešenje smo odabrali odlazak iz zemlje – rekla je Irina.
Prema njenim rečima, bilo im je važno da odu u pravoslavnu državu, među bratski narod, gde se može slobodno živeti. 
– Mogli smo da odemo u Rusiju, ali ni tamo, po našoj proceni, nije tako primamljivo, nismo bili ni za Bugarsku… Mi mislimo da je trenutno u Srbiji za našu decu sada najbolje, da je mir i da je situacija u svemu prihvatljiva – rekla je Irina.
Na pitanje zašto su baš došli u Prijepolje, u selo Orovac, ona je kazala da ih je tu dovelo samo proviđenje.
– Još u Ukrajini sam svakodnevno molila Svetog Nikolaja Čudotvorca da nam pomogne da donesemo najbolju odluku. Mislim da je ovo najbolja odluka i da je izbor Prijepolja i Orovca takođe najbolji za nas. Samo proviđenje nas je ovde dovelo. I zato ćemo ovde, 19. decembra, slaviti Svetog Nikolu- navela je Irina.
|
Drže kravu i kozu
Pucaju brakovi
Mnogo rizikovali |
Ohrimenkovi su 30. marta prodali svoju imovinu u Ukrajini i sutradan seli na avion za Moskvu, pa zatim za Beograd. U Prijepolju su, iza ponoći sledećeg dana, odseli u jednom motelu. Odatle su, uz pomoć njegovog vlasnika Milorada Grbovića, počeli da obilaze kuće koje su bile ponuđene na prodaju. Zanimalo ih je seosko imanje sa kućom, ali su mnogi prodavci čuvši da je reč o Rusima tražili astronomske iznose.
Lokalni maniri
Na kraju, napušteno imanje porodice Kopunović u selu Orovac je zadovoljilo njihove kriterijume, pa je kupoprodaja brzo obavljena. U toku je upis u zemljišne knjige.
A onda su Srbiju počele zasipati kiše. Reke su nadošle, poplavljeno je pola države. No, novopridošla porodica nije klonula duhom. Nisu otišli sa svog novog imanja.
Ohrimenkovi već prhivataju manire lokalnog stanovništva. Na pitanje kako se navikavaju na život kod Prijepolja, Irina kaže "Polako" i dodaje:
– Ovde ljudi za sve kažu polako. Pa i mi kažemo – navikavamo se polako.
Irina je u Ukrajini stekla diplomu dečjeg psihologa. Pre toga završila je umetničku školu i uspešno se bavila slikarstvom. Kaže da joj je najbliži impresionizam, a jednako voli da na platno prenosi ikone i druge detalje iz duhovnog života. Njena karijera i život uglavnom su vezani za Harkov.
