Glumica Vesna Pećanac dobila je nagradu za životno delo jubilarnog Filmskog festivala Herceg Novi – Montenegro. Ona je tom prilikom istakla da je njena radost neizmerna zbog ovog važnog priznanja.
Vesna je deo antologijskih filmova svog supruga reditelja Živka Nikolića “Lepota poroka”, “Čudo neviđeno”, “U ime naroda”, njegovih serija “Đekna još nije umrla, a ka’ će ne znamo” i “Oriđinali”.
Rođena je u Ljubljani, 18. juna 1947. godine, a glumu je upisala zbog oca. On je bio vojnik koji je imao ćerku, pa je zvao “sine” i nije joj dozvoljavao da nosi haljine i štikle. Zato je upisala glumu da bi se nanosala lepih haljina.
“Ipak, na filmu ni u pozorištu nije mi se ostvarila želja. Sve lepe haljine bile su rezervisane za Tanju Bošković, a ja sam opet igrala čvrknute, ali meni drage uloge.”
Umesto gimnaziju, upisala je ekonomsku školu, jer joj je nastavnica matematike stvorila takve komplekse da se užasavala i tablice množenja. Pošto joj je otac bio strog, odlučila je da zbog njega i majke studira ekonomiju i sprema novac za studije glume, pa se usput zaposlila kao kasirka u samoposluzi. U školskim danima iz zabave je imitirala glumce. Ohrabrena reagovanjem članova komisije na Akademiji, počela je da imitira i svog oca i to je bilo presudno. Kući je došla spremna da izdrži i batine i ispričala šta se sve događalo na prijemnom.
“Kad ono, moj se Pećanac oduševio, smejao do suza i ponavljao: ‘Zar ti nisam uvek govorio da bez mene nećeš ništa postići?'”
Televizijska publika ju je zavolela i kroz ulogu Joke Bandić u seriji “Osma ofanziva”. Malo ko zna da je po ocu i majci ljuta Krajiškinja. Kada je iz novina saznala da će se snimati “Osma ofanziva”, neka tuga ju je svila što nije u ekipi. Njena baka Mika, jedna od prvih predsednica Antifašističkog fronta žena u BiH, stalno joj je govorila da se ne pogospodi i da ne bira sve neke onakve uloge, nego da veliča našu ženu. Serija je trebalo da se snima maltene u dvorištu njenih dedova, pa se nekoliko dana lomila i odlučila da telefonira rediteljki Soji Jovanović. S tog snimanja ostale su joj predivne uspomene.
Akademiju je završila na vreme i dobila angažman u Ateljeu 212.
Sa slavnim rediteljem se upoznala pet godina ranije i uvek je isticala da je s njim živela kao u bajci. Dobili su dvojicu sinova, Petra i Luku, koji su joj podarili unuke. Nakon Živkove smrti u javnosti su se pojavili brojni natpisi praćeni pričama da živi u bedi, te da je nakon uspeha preživela velike strahote. Obožavala je svoju profesiju i govorila da nikad ne želi da ode u penziju, međutim porodične tragedije učinile su da se odvoji od scene. Za kratko vreme izgubila je muža i roditelje i nije mogla da podnese da se ljudi oko nje smeju. Nije krila da se u njen život uselila velika tuga i da je pala u duboku depresiju. Početkom godine dospela je u žižu javnosti nakon što su na društvenim mrežama objavljene njene fotografije iz beogradske Kuhinje verskog dobrotvornog starateljstva. Proletos je dobila crnogorsko državljanstvo.
