Jedna od naših najuspešnijih i najcenjenijih glumica, koja se retko pojavljuje u javnosti, Nataša Ninković, govorila je o detaljima svog privatnog života, koji godinama uspešno krije, ali i zanimljivostima i anegdotama iz svoje bogate karijere o kojima do sada nije pričala.
– Korona mi je došla u dobrom trenutku kada je u pitanju pozorište. Nekako sam u preispitivanjima da li vredi, šta vredi. Pozorište me je istrošilo, imala sam trenutak da sve to postaje jednosmerna ulica, sem publike, koja je meni uvek naklonjena i njoj sam prezahvalna. Imala sam utisak da se ja previše dajem i da ne dobijam ništa zauzvrat, a svedok sam da to može mnogo drugačije i lakše, bez toliko davanja. Bila sam na ivici, mislila sam da je sve stvar umora, ali mi se sad taj isti osećaj opet javlja. Imam utisak da sve treba da mi se poklopi kako bih ušla u neku podelu i neki novi rad, kod mene je sve to pitanje života i smrti. Na ivici sam bila da odustanem od tog nekog puta, dve godine to traje. Sad igram predstave koje imam, ali se pozorištu ne radujem kao što sam mu se nekad radovala. Čini mi se da mi ovde nemamo koncept kako pozorište treba da izgleda i šta ono treba da predstavlja. Iz tog razloga je nagrada “Zoran Radmilović” došla u pravom trenutku – rekla je prvakinja Narodnog pozorišta, koja ističe da joj trenutna atmosfera u tom teatru ne prija.
Ninkovićeva je govorila i o svojoj porodici.
– Svi su muškarci oko mene, okružena sam tom muškom energijom. Treba imati samo puno energije, ljubavi mi ne manjka. Ne nedostaje mi devojčica, volela bih da imam troje dece, i da i treće bude sin. Ne bih imala ništa protiv, samo je moja mama zbog toga tužna. Ona kaže da ja ne znam šta znači imati ćerku. Rekla sam joj jednom, pošto su te sahrane u Trebinju jako tužne, da ću stvarno da potpišem da, kad budem umrla, niko ne plače, nego da puste neku muziku koju sam volela, nek puste to. A ne da mi nabrajaju šta sam sve radila, to ne… Samo muzika i da niko ne plače. A moja mama mi kaže: “Kad nemaš ćerku, ne boj se, nećeš imati ni ko da plače.” Toliko smo se smejale tome. Biću i dobra svekrva, kad ja vidim da su moja deca srećna, i ako je to njihov izbor, ja ću to da poštujem. Moja ljubav je sloboda, nije posesivnost – ispričala je Nataša.
