Katarina Žutić (48) juče je proslavila rođendan i tom prilikom je pričala o željama, ulogama i borbi za ženska prava
– Kada nešto želiš okej je da to postaviš kao neki svoj cilj, da je to sledeći korak u životu, ali ne treba da se frustriraš ako ne ostvariš. Čovek bi trebalo da se prilagodi. “Budi voda”, kao što kaže Brus Li, u smislu prilagodi se kao voda – u oblik čaše, korita… – rekla je na početku intervjua Katarina Žutić voditeljki Mariji Kilibardi.
Naša glumica je rekla da je pre dvadeset godina bila mlada, bistra vodica, a da je sada već Dunav, ali da ide svojim putem.
Na pitanje da li je za ostvarenje želja dovoljno da se zasuku rukavi ili treba i malo magije, Katarina je imala veoma optimističan odgovor.
– Možemo mi to nazvati i magijom, lepo to zvuči, ali kako ko zove… Moraš da veruješ u to što hoćeš da postigneš, i sama si rekla bitan je i trud to je nešto što je pragmatično, ima neke vere nečeg, može biti i magija. Sreća prati hrabre, mislim da svako u životu dobija ono što želi, osim nekih gubitaka, naravno, ali u smislu želje – želim da budem ovakav, želim da postignem ono i mislim da svako ostvari šta želi!
Žutićeva u seriji “Tate“ glumi zlu taštu i kaže da je oduševljena.
– Mnogo volim tu ulogu, toliko mi je zabavna… Ta žena je toliki kreten, super je baš sam uživala – rekla je ona i dodala:
– Sviđa mi se tema serije, mi nemamo takve serije, porodične kao što je ranije bio bolji život… Ili su komedije ili sudbinski teške ili kriminalne, a ove neke, kako se kaže, građanske, normalne razbibrige nemamo… Sad imamo!
Ona, inače, glumi u novom filmu Darka Bajića – “Ime naroda“.
– Film je o Svetozaru Miletiću, igram ćerku Milicu, stariju verziju, i ona je, kako da kažem, borac za ženska prava. Ona je bila i novinar i postavla je temelje kasnijoj borbi, početak dvadesetog veka, za ženska prava, feminizam, ne u buntovičkom nego u krucijalnom egzistencijalnom pitanju – govori naša glumica i povlači paralelu sa tim koliko je taj put njoj blizak.
– Jeste mi taj put blizak, ne bi se moglo reći da sam kao Milica neki borac za ženska prava, ja sam napavila jednu predstavu koja se tiče toga u “Ateljeu 212” – “Noževi u kokoškama“. Mišljenja sam da je jako važno za napredak društva da žene dobiju svoje mesto koje umnogome imaju ako se osvrnemo na početak dvadesetog veka. Žene i rade imaju poslove… i dalje postoje muški poslovi, ne samo u smislu fizičke snage. Čula sam da neke žene na nekim mestima i dalje imaju manje honorare od muškaraca – završila je ona.
