Glomazni državni aparat (1): Aždaha koja ubija Srbiju

Analiza Centra za istraživanje u privredi pokazala je da zaposleni u srpskoj administraciji i javnim preduzećima u proseku efektivno rade svega oko četiri sata dnevno, ili upola manje od radnog vremena na koji su obavezni prema zakonu. Istovremeno je utvrđeno da radnici u domaćim privatnim preduzećima rade, u proseku, više od sedam sati dnevno.

Ekonomisti ističu da naša država potroši na plate zaposlenih u javnim preduzećima 14 puta više od vrednosti profita u tim kompanijama.

Nova Vlada Srbije moraće u svakom slučaju da sačini radikalan plan za javni sektor, kome zameraju da ima najviše lažnih diploma, a najmanje profesionalaca, pa je Ivica Dačić nedavno izjavio da su mu se najviše smučili direktori.

Ukoliko bi se Vlada odlučila, na primer, na oštro kresanje javnog sektora od 100.000 zaposlenih, to bi omogućilo uštedu na godišnjem nivou verovatno i do 500 miliona evra, ili više od trećine minusa u državnoj kasi koji je težak 1,4 milijarde evra, ali još se ne zna šta će Vlada predložiti po pitanju njihovog socijalnog zbrinjavanja, kao ni šta tačno podrazumeva ideja da oni budu "prevedeni" u privatni sektor. Zasad je premijer Aleksandar Vučić pomerio početak radnog vremena javnog sektora na pola osam ujutro, što je predsednica ASNS Ranka Savić ocenila kao nepotrebno jer je najbitniji efekat rada, a ne kad počinje radni dan.

Direktor Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić tvrdi da Vlada mora hitno da reformiše javni sektor jer glomazan i skupa birokratija ometa njihovo poslovanje.

– Privrednici smatraju da ono što država može da uradi za njih jeste da konačno počne da smanjuje administraciju i birokratiju, koja je tolika da guši poslovanje, posebno u poslednjih četiri do pet godina, jer oduzima mnogo vremena i košta privredu – rekao je Rajić.

Bez rešenja problema javnih preduzeća neminovna je kriza javnog duga i kolaps privrede, smatra član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov.

– Od 2001. smo imali prostora da probleme javnih preduzeća odgađamo, ali više tog prostora nema jer smo mi zemlja koja se najbrže zadužuje u istočnoj Evropi, pa i čitavoj Evropi. Kamate na naš javni dug su preko sedam odsto kad se zadužujemo u dolarima i to je neodrživo – rekao je Altiparmakov.

On je naveo da je Fiskalni savet najviše pažnje posvetio Srbijagasu, pošto je to javno preduzeće za četiri do pet godina uspelo da akumulira gubitke od 1,2 milijarde evra. U tom periodu Srbijagas je uspeo da pojede jedan Telekom. To je uspelo tako što se kroz Srbijagas vodila socijalna politika po kojoj se gas nabavlja skupo, građanima prodaje jeftino, što je rezultiralo godišnjim gubicima od 200 do 300 miliona evra. Altiparmakov je skrenuo pažnju da postoje i državne firme koje, poput Telekoma, formalno ne pravi gubitke, ali koje imaju velike viškove zaposlenih, gube tržište, pa samim tim i svoju vrednost.

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić smatra da je rešenje za gubitaše da se podignu cene, smanje troškovi poslovanja, smanji broj zaposlenih i prekine sa sklapanjem štetnih ugovora s privatnim firmama. Rešenje za Srbijagas jeste da to javno preduzeće prestane da isporučuje gas preduzećima i građanima koji ne plaćaju svoje obaveze.

Ekonomski stručnjaci ističu da velike mogućnosti za novo zapošljavanje postoje u domaćem agraru, koji bi umesto sadašnjeg deviznog priliva od približno dve do 2,5 milijardi dolara godišnje mogao da donosi, u relativno bliskoj budućnosti, petostruko veću zaradu, pod uslovom da država više uloži u podsticanje stočarske proizvodnje, što je osnovni uslov za preporod poljoprivrede.

U Srbiji se ne koristi oko 400.000 hektara, odnosno 12 odsto ukupnih obradivih površina, a stručnjaci kao razloge za to navode starenje seoskog stanovništva, lošu infrastrukturu i ekonomsku neisplativost. Poslednji popis poljoprivrede pokazao da je u Srbiji prosečna starost seoskog stanovništva 59 godina. Predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić kaže da je u Srbiji neobrađen svaki osmi hektar.

– Ono što proizvede jedan nemački farmer, u Srbiji proizvede 11 seljaka!

Bosna i Hercegovina se ubraja među države s veoma skupom administracijom jer na birokratiju potroši pola miliona evra na sat. Za Bosnu kažu da ima najviše predsednika i ministara po glavi stanovnika. Kad se sabere 70 državnih i institucije na entiteskom i kantonalnom nivou, dolazi se do brojke od 181.148 zaposlenih u javnoj upravi. Na ovu birokratsku aždaju ode 6,145 milijardi KM godišnje!