Od ukrajinske krize do novog hladnog rata
Odnosi Zapada i Rusije pali su ove godine na najniži nivo od kraja "hladnog rata", pošto se Ukrajina, koju Moskva smatra svojom zonom uticaja, odlučno okrenula EU i SAD posle smene proruskog predsednika Viktora Janukoviča. Janukovič je svrgnut u februaru posle masovnih protesta na šta je Rusija, uz obrazloženje da štiti rusko govoreće stanovništvo od ukrajinskog nacionalizma, u martu prisajedinila poluostrvo Krim, a potom i podržala proruske pobunjenike u istočnim regionima u Ukrajini. Više od 4.300 ljudi je poginulo u sukobima ukrajinskih snaga i proruskih separatista. Zapad predvođen SAD, reagovao je uvođenjem sankcija Rusiji zbog podržavanja prorusa i narušavanja teritorijalnog integriteta Ukrajine. Krajem godine ruska rublja je izgubila više od 50 odsto vrednosti u odnosu na evro i dolar, što se smatra posledicom sankcija, ali i padom cena energenata koji dominiraju u izvozu Rusije.
Pročitajte još:
* Gorbačov: Putin je spasao zemlju od raspada
* Rusija vs NATO: Gomilanje ubitačnog naoružanja
* "Nije Americi do Ukrajine, bitno je da je ne kontroliše Rusija"
Krvavi pir islamske države
Jačanje Islamske države pomerilo je fokus sukoba u Siriji s režima Bašara el-Asada na brutalnost te sunitske organizacije koja je zauzela veliki deo teritorije u toj zemlji i susednom Iraku. Nastala kao ogranak Al Kaide u Iraku posle invazije SAD 2003, Islamska država je učestvovala od početka u sirijskom ratu, ali je zalaganjem za džihad počela da se sukobljava s ostalim pobunjenicima. Svojom brutalnošhu uspela je da otuđi i Al Kaidu. Na zauzetim teritorijama, među kojima je i Mosul, drugi najveći grad u Iraku, proglasila je islamski kalifat i svirepo sprovodi strogi šerijatski zakon. SAD su u avgustu pokrenule vazdušne udare na položaje džihadista pošto su odsekli glave trojici Amerikanaca. Iako je napredovanje Islamske države usporeno, ona i dalje kontroliše veliku teritoriju i privlači islamiste širom sveta, koji se priključuju njenim borcima. Među njima su i ljudi sa Balkana, najviše iz BiH, Sandžaka i sa Kosova.
Ebola: Infekcija koja je prerasla u epidemiju
Više od 19.000 ljudi je zaraženo, od kojih je 7.500 umrlo od smrtnosnog virusa ebole, infekcije koja je početkom godine prerasla u jednu od najvećih epidemija od otkrivanja tog virusa 1976. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) priznala je u oktobru da je nespretno reagovala na epidemiju ebole u Zapadnoj Africi, a kao razloge je navela nekompetentno osoblje i nedostatak informacija. Jedan od ljudi koji su otkrili virus ebole, doktor Piter Piot postavio je pitanje zašto je SZO trebalo pet meseci i 1.000 mrtvih da bi u avgustu proglasila ebolu globalnim zdravstvenim problemom. Bolest je prvo registrovana u Gvineji, brzo se proširila na susednu Liberiju i Sijera Leone. Slučajevi zaraze registrovani su i u Nigeriji, Senegalu i Maliju, dok su u SAD i Španiju prebačeni inficirani lekari i državljani koji su boravili u rizičnim zonama. Za sada ne postoji zvanično priznati lek za bolest čija je smrtnost do 70 odsto, a vakcina je u eksperimentalnoj fazi. Epidemija ebole dodatno je iscrpela inače siromašne zemlje zapadne Afrike.
Poslednji krug Palestinaca do nezavisnosti
Palestinci su 17. decembra predstavili nacrt rezolucije UN u kojem su izneli uslove za konačni mirovni sporazum sa Izraelom. Određen je rok od 12 meseci za finalni dogovor o dve države i kraj 2017. kao vremenski okvir za povlačenje Izraelaca sa palestinskih teritorija. Prethodno je Evropski parlament velikom većinom podržao priznanje palestinske države, a Hamas je uklonjen sa evropske liste terorističkih organizacija. Tome je prethodio aprilski prekid poslednje runde pregovora Palestinaca i Izraelaca i 50-dnevni letošnji rat dve strane u kojem je poginulo više od 2.100 Palestinaca i oko 70 Izraelaca, mahom vojnika. Posle rata je došlo do približanja Fataha, iz čijih redova je palestinski predsednik Mahmud Abas, i ekstremističkog Hamasa, stvaranjem palestinske vlade nacionalnog jedinstva.
Rasno nasilje u SAD
Ovogodišnja policijska ubistva nekoliko Afroamerikanaca u SAD podstakla su masovne proteste širom zemlje i rasne tenzije koje su kulminirale ubistvom dva policajca u Njujorku 20. decembra i još jednog na Floridi, dan kasnije. Agonija je počela kada je beli policajac sa šest hitaca u avgustu u Fergusonu ubio 18-godišnjeg crnca Majkla Brauna koji je pokušao da pobegne. Usledila su ubistva 12-godišnjeg crnog dečaka Tamira Rajsa u Klivlendu dok se igrao replikom pištolja i nenaoružanih crnaca Akaja Garlija i Erika Garnera u Njujorku. Velike porote Fergusona i Njujorka odlučile su da ne podignu optužnice protiv policajaca koji su ubili Brauna i Garnera, presudivši da nisu upotrebili prekomernu silu, što je razgnevilo mnoge ljude u SAD, a neki policajci izjavili su da se osećaju izdano i demonizovano, odnosno "kao da su bačeni pod autobus".
SAD i Kuba – istorijsko pomirenje
Američki predsednik Barak Obama u decembru je najavio normalizaciju odnosa s Kubom, obnavljenjem diplomatskih odnosa koji su prekinuti pre više od 50 godina. Ta odluka, za koju je Obama rekao da je najznačajnija promena u američkoj politici u poslednjih više od pola veka, usledila je pošto su kubanske vlasti oslobodile Amerikanca Alana Grosa, koji je uhapšen na Kubi pre pet godina kao podizvođač za USAID. SAD su u okviru sporazuma o razmeni zatvorenika oslobodile tri Kubanca koji su kao špijuni uhapšeni pre 16 godina. SAD su 1961. prekinule odnose s Kubom pošto su nove vlasti u Havani nacionalizovale skoro sve američke kompanije. Vašington je posle dolaska na vlast Fidela Kastra priznao novu vladu, ali su odnosi počeli da se zatežu kako je kubanski vođa počeo da se okreće levici.
Jačanje desnice u EU
Na izborima za Evropski parlament 25. maja neočekivano su pobedile antievropske i ekstremno desničarske stranke, kao Nacionalni front u Francuskoj i UKIP u Velikoj Britaniji koje se zalažu da izlazak iz EU. Proevropske demokratske stranke su ipak ukupno zadržale ubedljivu većinu. Izborni prodor ekstremne desnice i krajnje levice, kao što je Siriza u Grčkoj, tumači se nezadovoljstvom "običnih ljudi" koji se osećaju "zapostavljenim od daleke briselske birokratije", prepuštenim osiromašenju, gubitku posla i sve većoj nesigurnosti zbog kriminala i terorizma. Izabrana je nova Evropska komisija na čelu s bivšim luksemburškim premijerom Žan-Klodom Junkerom, koji je obećao da će učiniti sve da podstakne privredni rast i zapošljavanje. Novi komesar za politiku susedstva i pregovore o proširenju Johanes Han izjavio je da u narednih pet godina neće biti prijema novih članica.
Prvi direktni izbori u Turskoj – Erdogan učvrstio vlast
Bivši turski premijer Redžep Tajip Erdogan u avgustu je izabran za šefa države na prvim direktnim izborima u istoriji te zemlje. Protivnici ga nazivaju "novim sultanom" i optužuju da je autokratski vođa koji pokušava da nametne svoje verske i konzervativne stavove u zemlji sa jakom sekularnom tradicijom. Erdoganova pobeda očekivala se uprkos korupcionaškim aferama, a njegova popularnost objašnjava se činjenicom da je zemlja za vreme njegova tri uzastopna premijerska mandata ostvarila rast ekonomije i životnog standarda. Od 2003. godine, Erdogan je sa svojom islamističkom strankom Pravde i razvoja uspostavio potpunu političku dominaciju u zemlji i odbacuje kritike EU o policijskoj hajci na medije nakon nedavnog hapšenja 30 najuticajnijih ljudi uključujući novinare i policajce.
Škotska i Katalonija: I dalje ništa od nezavisnosti
Prvi zvanični pokušaji otcepljenja regiona u članicama Evropske unije prošli su bez uspeha pošto su se glasači u Škotskoj opredelili za ostanak u Velikoj Britaniji, dok je Kataloncima uskraćena mogućnost izjašnjavanja na referendumu. Referendum u Škotskoj dogovoren je s vladom u Londonu posle ubedljive pobede separatističke Škotske nacionalne partije na izborima 2011. Na referendumu 18. septembra, 55,3 odsto glasača je bilo za ostanak u 307 godina staroj uniji Škotske i Engleske. Katalonski lideri, ohrabreni najavom refereduma u Škotskoj, planirali su da 9. novembra u tom španskom regionu bude održan referendum, ali je Ustavni sud Španije doneo privremenu meru zabrane izjašnjavanja o nezavisnosti. Umesto referenduma, održano je neobavezujuće glasanje, koje su katalonski lideri nazvali "konsultacije", a više od 80 odsto glasača se izjasnilo za nezavisnost.
Potonuće trajekta “Sevol“
U nesreći trajekta “Sevol“kod obala Južne Koreje život je izgubilo više od 300 ljudi. Na putničkom trajektu koji je potonuo u sredu, 16. aprila, bilo je 475 putnika i članova posade, uključujući 325 srednjoškolaca i 15 nastavnika koji su išli na ekskurziju. Brod je isplovio iz zapadne luke Inčeon u Južnoj Koreji 15. aprila naveče u pravcu ostrva Džedžu, poznate turističke destinacije. Li Jun Seok, kapetan južnokorejskog trajekta "Sevol", proglašen je krivim zbog nemara i osuđen na 36 godina zatvora.
