Globalne cene hrane porasle su u maju po najvišoj mesečnoj stopi u poslednjih 10 godina, iako je svetska proizvodnja žitarica na putu da dostigne novi rekord, objavila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) u novom izveštaju.
Indeks cena hrane, koji izračunava FAO, porastao je u maju za 4,8 odsto u odnosu na april i za 39,7 procenata u odnosu na maj prošle godine, na prosečnih 127,1 poena, što je najviši nivo od septembra 2011. i samo 7,6 procentnih poena ispod istorijskog rekorda u nominalnom smislu.
Na porast vrednosti indeksa, koji prati mesečno kretanje međunarodnih cena korpe prehrambenih proizvoda, najviše je uticalo poskupljenje biljnih ulja, šećera i žitarica, navodi se u izveštaju objavljenom na zvaničnoj internet stranici FAO.
Cene žitarica su porasle u maju 6,0 odsto u odnosu na april, predvođene kotacijama kukuruza, koje su u proseku za 89,9 procenata iznad vrednosti zabeleženih u maju 2020.
Ipak, krajem maja cene kukuruza su počele da se povlače, uglavnom zbog poboljšanih proizvodnih izgleda u SAD. Međunarodne cene pšenice su takođe popustile krajem prošlog meseca, ali su u proseku bile više za 6,8 odsto nego u aprilu, dok su cene pirinča ostale stabilne.
Biljna ulja su poskupela u maju za 7,8 odsto, uglavnom zbog rasta cena palminog i sojinog ulja, i uljane repice. Veće cene palminog ulja su posledica sporog rasta proizvodnje u zemljama jugoistočne Azije, dok je cene sojinog ulja podstakla snažna globalna potražnja naročito iz sektora biodizela, prenosi Tanjug.
Kotacije šećera su zabeležile rast od 6,8 odsto od aprila, pre svega zbog kašnjenja žetve i zabrinutosti zbog nižih prinosa u Brazilu, najvećem svetskom izvozniku šećera, prenosi „Politika“.
Meso je u maju trgovano po ceni za 2,2 procenta višoj nego u aprilu usled ubrzanja tempa kineskog uvoza, kao i rasta unutrašnje potražnje za živinskim i svinjskim mesom u glavnim proizvodnim regionima.
Što se tiče cena mlečnih proizvoda, one su u maju porasle za 1,8 odsto na mesečnom nivou, dok u odnosu na uporedni lanjski mesec beleže rast od 28 odsto.
FAO je, u odvojenom izveštaju, izneo i prognozu o proizvodnji i potražnji žitarica za 2021. godinu. Predviđa ovogodišnji rod od skoro 2.821 miliona tona, što je novi rekord i porast od 1,9 odsto u odnosu na 2020, pri čemu će proizvodnje kukuruza biti veća za 3,7 odsto nego lani.
Kada je reč o potražnji, agencija UN sa sedištem u Rimu, prognozira povećanje potrošnje žitarica u 2021/22. godini za 1,7 procenata na 2.826 miliona tona.
