Samo jedan odsto od 123,5 milijardi dolara imovine osnivača Amazona jednako je budžetu za zdravstvo Etiopije.
Prilog raspravama o povećanju globalne nejednakosti zasigurno će dati i najnovije istraživanje koje je pokazalo da 10 najbogatijih ljudi sveta drži više imovine od vrednosti privrede 85 siromašnih država sveta.
Na listi, na kojoj uglavnom dominiraju američki milijarderi, vrednost imovine dosegla je 858,1 milijardu dolara. Sa druge strane, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), ukupni BDP najsiromašnijih 85 država sveta vredi 813,5 milijardi dolara.
Međutim, zanimljivo je i da je imovina 10 najbogatijih ljudi veća od BDP-a nekih država koje se smatraju poprilično ekonomski moćnima. Tako je, na primer, BDP Saudijske Arabije, vodećeg svetskog proizvođača nafte, sa 779,3 milijarde dolara bitno niži od imovine te desetorice. Njihova imovina prelazi i vrednost privrede Belgije (517,6 milijardi dolara), a dvostruko je veća i od iranske privrede koja generiše vrednost od 458,5 milijardi dolara.
Nadalje, analiza pokazuje kako najbogatijim ljudima sveta ne može ni izbliza konkurisati bilo koja afrička država. Najbogatija na Crnom kontinentu, Nigerija, ima BDP od 446,5 milijardi dolara dok privreda Južnoafričke Republike vredi 358,8 milijardi dolara. Ukupno afričke države imaju privrede vredne 2,4 biliona dolara, što je tri puta više od desetorice najbogatijih.
Prema najsvježijim podacima s početka februara, najbogatija osoba na svetu i dalje je Džef Bezos, osnivač i izvršni direktor internet trgovca Amazon. Osim na tom poslu, Bezos zarađuje i u medijskoj branši kroz udeo u listu “Vašington post”. Njegova imovina procenjuje se na 123,5 milijardi dolara. Iznos Bezosovog bogatstva najbliži je vrednosti BDP-a Maroka, s malo više od 119 milijardi dolara, 58. najbogatije države svijeta.
Samo jedno mesto ispod Maroka nalazi se Ekvador, čiji BDP vredi 107,9 milijardi dolara. To je za pet milijardi dolara manje nego što poseduje drugi najbogatiji čovek sveta Bil Gejts, nekadašnji prvi čovek softverskog diva Majkrosoft. Njegova imovina nalazi se u Fondaciji “Bil i Melinda Gejst”, koja raspolaže sa 112,6 milijardi dolara.
Više od ekvadorskog BDP-a poseduje i francuski milijarder Bernar Arno. On i njegova porodica raspolažu sa 108 milijardi dolara. Arno se obogatio u industriji luksuza i vlasnik je kompanije Luj Viton, a imovina mu je malo veća i od slovačkog BDP-a, pišu Nezavisne novine.
Ovi podaci deo su višegodišnjih rasprava koje podstiču organizacije poput “Oksfama”. Njihov glavni zahtev je da globalna privreda treba da služi što je većem broju ljudi, a ne privilegovanoj manjini. U “Oksfamovoj” studiji objavljenoj uoči januarskog svetskog ekonomskog foruma u Davosu stoji da se od privredne krize koja je pogodila svet pre gotovo deset godina broj milijardera u svetu gotovo udvostručio. Tokom 2017. i 2018. novi milijarder u svetu se stvarao svaki drugi dan.
Istovremeno bogate korporacije imaju najmanje poreze u poslednjih nekoliko decenija, dodaje se u studiji. “Oskfam” je kao rešenje problema predložio podizanje poreza.
