Na samoj obali Đerdapskog jezera, do skora okićena ružama i hortenzijama poznatim kao Tekijanka, oslonjena na padine Miroča, obasjana škrtim jesenjim suncem, leži Tekija. Nekada ponos i dika kraja, pravi turistički biser za koji je čuo ceo svet, preko noći je, zahvaljujući bujičnim poplavama, sredinom septembra pretvorena u blato i ruinu.
|
Skinuo gips da pomogne |
– Danas, posle svega preživljenog ne znam šta me čeka. Hvala Bogu, ostala mi glava na ramenima. Otišao sam kod brata u susednu kuću da pomognem polupokretnom stricu i bratovljevoj ćerki, kad je s planine grunula bujica. Bilo je strašno. Gledao sam smrt u oči. Uletela bujica s jedne strane – na vrata, a na drugu stranu kuće me izbacila, izbijajući štokove vrata i prozora i u vrtlogu me nosila niz ulicu nekih 100-ak metara – priča Ljubiša Lapadatović iz Tekije, a spaslo ga stablo za koje se slučajno zakačio neki deo odeće ali je polomio levu ruku, a desnu isekao, pa na nekoliko mesta ima po šest šavova.
– Šta možemo, priroda je surova i desilo se šta se desilo, ali sada moramo da skupimo snagu i krenemo dalje. Mada mi nije jasno gde. Zidovi kuće, ne samo u prizemlju, nego i na spratu su – mokri. Mulja je bilo i na spratu, ali izbacili smo taj glib. Čeka nas pranje, pa sušenje popravke i krečenje – veli Ljubiša, hvatajući se za glavu i gledajući sa zebnjom u nebo, jer i da sve to uradi, gde će naći novac za sređivanje kuće…
|
Majčin plač |
– Ko zna koliko bismo brojali mrtvih da je bujica krenula tokom noći, dok su Tekijanji spavali – kaže Ljubiša praveći pauzu u raščišćavanju svoje kuće. U prizemlju mulj i glib, skoro ceo metar. Pomaže mu Vojska Srbije. Lopatama izbacuju blato i delove stabala, a onda kamionima odvoze tu zemlju – negde duž puta.
– Muke sa svih strana tuku. Na nas se obrušila i priroda – kaže Ljubiša objašnjavajući da je do pre dve godine radio u Beogradu. Tada je imao sigurna primanja.
