Trgovište je i ovog proleće zahvaćeno poplavnim talasom, koji nas uvek redovno zatekne nespremne. Ako je suditi po oštrini kritika odlazećeg premijera jedna od najsiromašnijih opština u Srbiji kriva je što na vreme nije mislila kako da se obezbedi od vodene bujice. I ne samo na Trgovište, grmeli su odlazeći ministri i na ostalih desetak opština koje su zbog poplava proteklih dana uvele vanredno stanje.
Za one bolje poznavaoce problematike, lokalci jesu vodili politiku "lako ćemo" i verovatno je bilo muljaže sa ono malo novca što su dobili od države za nadoknadu štete od ranijih poplava, ali je ključna odgovornost pre svega na republičkoj vladi i nadležnim ministarstvima.
Pođimo od para, jer kako god se okreneš nedostatak istih je uvek problem, a ovogodišnji budžet o kojem svakako nije odlučivao Saša Živković iz Lebana već Lazar Krstić – jedini ministar kojem je bila zagarantovana fotelja i u novoj vladi, nije projektovan na dobroj proceni, pa Sektor za vanredne situacije dobija jednu petinu obećanih sredstava.
Srbijavodama samo za redovno održavanje nasipa potrebno je tri milijarde dinara godišnje, dok im je budžetom predviđeno manje od polovine tog iznosa.
Država po sopstvenom nahođenju raspolaže i sa naknadom od korisnika voda. Ta sredstva treba da se koriste isključivo za odbranu od poplava, ali umesto toga ona se slivaju u centralnu državnu kasu gde nastupa čuvena borba ministara da njihovi resori dobiju što veći deo kolača. O poplavama! Ko će da misli o nečemu što može a ne mora da se desi.
Godinama unazad se konstatuje kako Srbija raspolaže sa sve manjim i manjim brojem protivgradnih raketa. Umesto 25.000 komada koliko je optimalno za odbranu od grada, Sektor za vanredne situacije uspeo je do sada da obezbedi svega 3.000 komada.
Novca, međutim, nije falilo kada se Sektor prošle godine ponovio novim voznim parkom sa 20 skupih džipova. Za micubišijeve četvorotočkaše izdvojeno je 760.000 evra, što je prema nekim računicama moglo da obezbedi nabavku 3.000 protivgradnih raketa.
Umesto da svoje zadnjice, kako je nedavno slikovito primetio rezignirani voditelj emisije "Dobra zemlja" na TV b92 truckaju u izdržljivom terencu ladi nivi, četiri puta jeftinijoj, Sektor se obezbedio udobnim "japancima".
S druge strane, omiljeni načelnik Sektora Predrag Marić, koji bi uskoro po popularnosti mogao da konkuriše i jednoj Nadi Macuri, iskazuje fleksibilnost prema obavezama, pa u nedostatku novca moli opštine da one od svojih para nabave protivgradne rakete. "Mali" problemčić je što opštine, kojoj to nije u nadležnosti, u svojim budžetima nisu predvidele tu vrstu troška.
Sve u svemu, brigo moja pređi na drugoga, stalno nam se dešava, pa vrdanje odlazećih ministara i nije neko iznenađenje. Bilo bi iznenađenje kada bi država za početak pokušala od NIS-a i "Banatskog dvora" da naplati takse za proizvodnju i skladištenje opasnih materija. Ovu zakonsku obavezu za sve firme koje u svom procesu imaju opasne i eksplozivne materije ruski partner ne prihvata, vadeći se na čuveni i po nekim segmentima sporni međudržavni sporazum Beograda i Moskve.
A nije mala suma koja im se oprašta – pet miliona evra godišnje – novac dovoljan da se obezbedi, ako ne onih optimalnih 25.000, onda bar 15.000 raketa koliko je minimalno potrebno za odbranu od grada. Kako je država oprostila Rusima taj dug, a ne čini ništa da ga nadoknadi, preostaje nam samo gledanje u nebo i molitva
Svevišnjem da nas bar grad zaobiđe.
