Glavobolja i iscrpljenost

Umor, pospanost, iscrpljenost, glavobolja, vrtoglavica, pad koncentracije… Ovo su neki od simptoma niskog krvnog pritiska koji se u medicini naziva hipotenzija. Osobe koje pate od niskog krvnog pritiska često imaju osećaj da im se muti vid, imaju tegobe sa disanjem, teško se kreću…
Tegobe uzrokovane niskim pritiskom po pravilu češće pogađaju žene nego muškarce i posebno se pojačavaju u proleće. Zbog naglog porasta temperatura, ali i započinjanja dijete, simptomi niskog pritiska mogu narušiti normalno funkcionisanje. Žene koje imaju nizak krvni pritisak ne bi trebalo da sprovode stroge dijete, jer im se stanje može dodatno pogoršati, posebno za vreme menstruacije i obilnih krvarenja, savetuju stručnjaci.

Simptomi niskog pritiska najčešće nastaju zbog smanjenog dotoka krvi, što znači da do tkiva i organa ne dolaze potrebne količine kiseonika. Cirkulacija može da se poboljša lekovima, ali najbolje je problem rešiti prirodnim putem.
Bez obzira na brojna istraživanja, još nisu tačno poznati uzroci niskog pritiska. Smatra se da najveću ulogu igra genetika. Stručnjaci navode da nizak pritisak može da bude izazvan dehidracijom, depresijom, bakterijskom infekcijom, kardiovaskularnim bolestima, obilnim krvarenjima, kao i zavisnošću od alkohola i nikotina.
Uzimajte što više tečnosti, prvi je savet koji će dobiti osobe koje imaju tegobe sa niskim pritiskom. Preporučuju se čajevi, limunada, kao i kafa koja naglo podiže pritisak. Naravno, na prvom mestu je voda. Preporučuje se i zeleni čaj koji čisti organizam. Alkohol podstiče izbacivanje tečnosti iz organizma i ometa rad centra za ravnotežu u mozgu, zato ga treba izbegavati.
Osobe koje imaju nizak pritisak ne treba da drže stroge dijete, jer stanje može da im se pogorša. Nepravilna ishrana usporava dotok krvi, što izaziva umor i nedostatak energije. Ne treba se ni prejedati. Jer, nakon obilnog obroka pritisak naglo pada. Lekari preporučuju nekoliko manjih obroka dnevno, što će omogućiti da pritisak ostane u zdravoj ravnoteži.
U ishranu treba uvrstiti bademe, đumbir, ruzmarin, cveklu, celer, koprivu, borovnicu, spanać, paradajz, rotkvice, kukuruz i krompir. U vašem jelovniku treba da dominira voće i povrće u kombinaciji sa ribom, piletinom, ćuretinom, integralnim žitaricama. Dnevno treba uneti pet do šest grama soli, ne treba preterivati sa slanim jelima, jer to može da optereti bubrege.