Središnji cilj iračkog rata bio je stvaranje funkcionalne demokratije umesto tiranije, dok dalji napredak demokratije zahteva i dalje našu pažnju i angažovanje, piše "Tajms".
To ne samo da je još častan zadatak, već je ujedno, kao što se pokazalo u nedelju, zadatak koji može da bude završen stvarnim napretkom, piše list.
Inače, na parlamentarnim izborima u Iraku glasalo je 62 odsto birača, manje nego na prethodnim izborima održanim decembra 2005. godine, ali više nego na prošlogodišnjim lokalnim izborima, saopštila je iračka izborna komisija. U Iraku je u toku prebrojavanje glasova, a preliminarni rezultati se očekuju za dan-dva, navele su agencije. U izbornu trku je ušlo nekoliko desetina političkih stranaka i grupacija okupljenih u 12 velikih koalicija, koje su za 325 mesta u parlamentu ponudile oko 600 kandidata. |
List dodaje da uprkos pohvalama izbora na Zapadu kao uspešnih – zvaničnici u privatnim razgovorima izražavaju strah da bi ukupni odziv mogao da bude "skroman" i da nova vlada možda neće imati snage da podigne stepen bezbednosti u zemlji na dovoljan nivo.
List "Gardijan" piše da su Iračani glasali u velikom broju prkoseći napadima pobunjenika i da su pokušali da ožive politički proces u zemlji.
"Dejli telegraf" ocenjuje da svet treba da prizna važnost uticaja tako impresivnog događaja kao što je glasanje uz zvuke "ratnih bubnjeva bombi i metaka".
Redakcijski komentar u ovom listu ističe hrabrost iračkih birača i podseća da se do kraja 2011. očekuje potpuno povlačenje američkih snaga iz Iraka prema sporazumu o tome iz 2008. godine. Njihov broj je sa 170 smanjen danas na ispod 100.000 dok iračka vojska, raspuštena 2003. broji 190.000 vojnika.
Odgovornost se prenosi sa okupatora na domaće vlasti, a irački političari sada moraju da dokažu da su dostojni novog mandata koji im su im dali hrabri birači, zaključuje komentator "Dejli telegrafa".