Srpski kokus u Sjedinjenim Američkim Državama, uvećao se za još jednog člana, kongresmena Bila Džonsona koji je pristupio ovoj grupi za podršku na poziv ambasadora Srbije u Vašingtonu Marka Đurića.
Proširenje sastava Srpskog kokusa, kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, jedna je od inicijativa ambasadora Đurića kojom se u najznačajnijem zakonodavnom telu administracije SAD osnažuje slika naše zemlje kao kredibilnog partnera i faktora stabilnosti u regionu. Džonson je kongresmen iz redova Republikanske stranke i tokom razgovora sa Đurićem iskazao je spremnost da se angažuje u daljem pospešivanju bilateralne saradnje Srbije i SAD.
Svaki državni funkcioner u SAD je za Srbiju važan, ukazuje za “Vesti” potpredsednik Skupštine Srbije Vladimir Marinković, koji je i jedan od osnivača Kongresa srpsko-američkog prijateljstva. Naročito, kako ističe naš sagovornik, ako je to neko ko ima značajnu ulogu u američkom društvu, jer je to onda ogroman uspeh za Srbiju.
– SAD su specifična velika država, a mi kao mala zemlja koja im nije u fokusu treba da se držimo stava da je svako od njihovih državnih funkcionera važan za nas i da stičemo nova prijateljstva sa onima koji
će razumeti stavove Srbije, promovisati ih u SAD i raditi na što boljoj saradnji naših zemalja. Naš posao je da ih ubedimo da saradnja sa Srbijom nije samo u našem, već i u njihovom interesu – pojasnio je Marinković, uz napomenu da bi od velikog značaja za Srbiju bilo da pridobije još nekoliko članova Kongresa ili Stejt dipartmenta koji bi pomogli u nekim sferama, a posebno po pitanju Kosova i Metohije.
Snažan uticaj
Članovi Kokusa, kako za “Vesti” objašnjava predsednik Atlantskog saveza u Srbiji Vladan Živulović, mogu da utiču u raznim komitetima da se promeni stav o Srbiji. To je teško, kako kaže, kada je reč o administraciji Džozefa Bajdena, ali nije nemoguće.
– Bolje je uvek imati nekoga da brani naše interese, posebno što znamo Bajdenovu politiku prema Srbiji od pre 15 godina. Ta politika je u odnosu na ono vreme doživela malo promena, ali se bojim da će ipak imati više razumevanja za Prištinu nego za Beograd – ocenio je naš sagovornik.
Zadržati nivo
On podseća da su albanski političari sa Kosova činili sve da bi pridobili SAD, pa su tako ulicu u Prištini nazvali po Bajdenovom preminulom sinu Bou, podigli spomenik od šest metara bivšem predsedniku SAD Bilu Klintonu i nazvali po njemu bulevar, dok je po Hilari Klinton nazvan butik u centru grada.
– Sudeći prema Vikiliksovim depešama, prištinski pokušaj pridobijanja prijao je toj američkoj političkoj garnituri, ali Srbija se nikako ne bi spustila na taj nivo. Međutim, nepresušna je potreba da imamo ljude koji će nas predstaviti i zastupati – istakao je Živulović koliko je važno pojačanje ekipe prijatelja Srbije u SAD.
Saradnja sa Ohajom
Kongresmen Bil Džonson u Donjem domu Kongresa SAD predstavlja saveznu državu Ohajo sa kojom Srbija ima zaključen Sporazum o statusu snaga od 2006. godine. Prilikom razgovora, kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, kongresmen je istakao je značaj vojne saradnje Srbije i Ohaja u okviru Programa državnog partnerstva, koji traje već 15 godina.
Ovaj stav američkog kongresmena pozdravio je Vladan Živulović i podsetio da je ideja o toj saradnji potekla od organizacije koju predstavlja.
Svi za dobre odnose
Na nedavnom skupu povodom 140 godina diplomatskih odnosa Srbije i SAD predstavljeno je istraživanje Faktora plus o očekivanjima građana Srbije od nove administracije SAD. Da će odnosi nastaviti da se popravljaju, smatra 25,4 odsto, a da će se izgraditi najbolje prijateljske veze dve države veruje 20,6. Na drugoj strani je 28,1 odsto onih koji misle da će odnosi početi da se kvare, a 13,5 odsto kaže da treba da raščistimo sa SAD i Zapadom i okrenemo se Rusiji i Kini.
Budimo opet dobri momci
Ambasador Marko Đurić je prošlog meseca najavio da ambasada u Vašingtonu nastoji da ostvari što više kontakata sa novoizabranom američkom administracijom, kao i da će u narednom periodu intenzivno raditi na tome da se uveća Srpski kokus u Kongresu.
Predsednik SAD Džozef Bajden koji je iz redova Demokratske stranke kreira američku spoljnu politiku, ali Živulović podseća da su republikanci u Senatu i Kongresu SAD, druga strana i korektiv vlasti.
– Treba iskoristiti svakog dobronamernog Amerikanca i angažovati se dodatno na radu za srpske interese. Važan segment je i lobiranje, jer se setimo kako su Hrvati išli na te usluge za novac i uspeli da u doba Slobodana Miloševića naprave od nas loše momke iako smo uvek u svetu važili za dobre, a oni za negativce – pojašnjava Živulović zašto treba prihvatiti pravila igre i angažovati profesionalce koji će raditi za srpsku stvar.
Od cementa do Burbona
Kokusi se obnavljaju sa svakim novim sazivom Kongresa i, osim onih kojima su primarni odnosi sa nekom zemljom ili narodom postoje i oni za cement, ugalj, astmu i alergije, za zaštitu životinja, bicikle, burbon… A isti član američkog zakonodavnog tela istovremeno može da bude u više kokusa.
U prošlom u sastavu Srpskog kokusa bilo je 26 članova, 21 iz Predstavničkog doma i petoro senatora. Prethodno su kormilo držali republikanac Ted Po, iz Teksasa, i demokrata Emanuel Kliver, iz države Misuri.
Članovi srpskog kokusa načelno su spremni da podrže pitanja od značaja za našu državu, a koja su na liniji interesa SAD, i to se posebno odnosi na evropske integracije i na ostvarivanje stabilnosti Zapadnog Balkana.
Tako su pripadnici Srpskog kokusa ranije upućivali pisma administraciji SAD u kojima su ukazivali na značaj američke podrške reformama i evropskom putu Srbije, kao i na osetljivost pojedinih pitanja, poput zahteva Kosova da se učlani u Unesko.
