Nekoliko stotina aktivista protivnika narastajuće rusofobije u Nemačkoj protestovalo je nedavno u Berlinu.
Oni su simbolično prošetali do Rajhstaga gde su otpevali, kako su znali i umeli, rusku himnu.
Bio je to još jedan događaj koji mejnstrim mediji nisu zabeležili, jer se protivi zvaničnoj spoljnoj politici ove zemlje.
Jovica Jović (40), Srbin rođen u Nemačkoj, generalni je sekretar pokreta Buđenje mira-Suverenitet-Pravda – nedavno osnovane organizacije koja će uskoro probati kroz parlamentarnu borbu da se suprotstavi sve učestalijem govoru mržnje u Nemačkoj.
Taj proces je počeo sa dolaskom velikog broja migranata, a eksplodirao je ratom u Ukrajini.
Zbog svog javnog suprostavljanja takvoj atmsferi u društvu, Jović je već nekoliko puta tražio pomoć policije.
– Više i ne znam koliko puta su mi pretili smrću. Svaki put sve prijavim policiji, ali deluju potpuno nezainteresovano. Skup u Berlinu je održan kako bismo skrenuli pažnju na progon drugačijeg mišljenja, ali i u znak solidarnosti i sećanja na Eugena Valtera, aktivistu naše organizacije koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći. Javno smo se usprotivili rusofobiji u Nemačkoj, a ja sam pokazao slike mržnje i pretnje smrću koje dobijam od organizacija poput Antifa iz Kelna koja je bliska desničarskom sektoru u Ukrajini. Umesto da nas zaštite, mediji nas pokušavaju da prikažu kao desničare ili ljude koji su za rat u Ukrajini. Sve suprotno od onoga što svaki normalan stanovnik Nemačke misli i želi – ističe Jović i dodaje da je medijska blokada ogromna, ali da “istina uvek nađe put”.
– Zvanični mediji u Nemačkoj ne žele da čuju da širom zemlje postoji veliki broj ljudi koji se protive sankcijama Rusiji, slanju oružja Ukrajini već su za mir i insistiraju da upravo Nemačka organizuje mirovne pregovore kako bi užasan rat napokon prestao. Naši političari ne vide da će ovakva spoljna politika oterati Nemačku u ekonomsku katastrofu – ističe Jović.
Međutim, nisu svi građani na protestima članovi nevladinih organizacija. Jedna od njih je 30-godišnja negovateljica, Jana Burtasenkov iz Lipštata.
– Svojim prisustvom na protestima želim da poručim da se rusofobija u Nemačkoj mora zaustaviti, a da aktuelno medijsko izveštavanje samo dodatno raspiruje mržnju. Istovremeno takav pristup izaziva strah kod običnih ljudi koji bi se javno usprotivli rusofobiji i raspirivanju mržnje. Obični ljudi se plaše da bi se i sami našli na udaru desničarskih grupa ili medijskom progonu kao što smo mi koji smo odlučili da dignemo glas. Moj poslodavac je zbog mojih odlazaka na proteste protiv rusofobije imao niz problema, a i sama sam doživela da su me optuživali da sam “fan Putina” ili “ruski trol”. Čak su tražili da me deportuju iz Nemačke, samo zato što imam rusko poreklo. Volim Nemačku, ali nikad se neću odreći svojih korena i to ne sme nikome da smeta – u jednom dahu objašnjava Burtašenkova.
I 41-godišnja Viktorija Vorhof, šefica jednog frizerskog salona u Oberhausenu je aktivna na protestima protiv rusofobije i aktuelne spoljne politike Nemačke.
– Čak i tokom korona krize, bilo je mnogo mera elita u Nemačkoj koje su naštetile samozaposlenima. Sad kad proganjaju ruski narod morala sam da ustanem i da se usprotivim jer ukrajinski fašizam ne sme da nađe mesto u Nemačkoj. Važno je da Nemci dignu glas i kažu javno da sankcije koje je Nemačka uvela Rusiji zapravo štete samo nama – poručuje Viktorija Vorhof.
Policija ćuti
Viktorija Vorhof navodi samo jedan od upečatljivih primera sa kojima se aktivisti u Nemačkoj gotovo svakodnevno susreću.
– Kada smo u kelnskoj katedrali održali memorijalnu manifestaciju žrtvama terorističkog napada u Beslanu 2004. godine, upali su pripadnici Antife – levičarske organizacije i počeli da puštaju pesme Azovaca iz Ukrajine i pozivali na ubistvo Rusa. Sve se to događalo u prisustvu policije koja je sve mirno gledala. O ovom incidentu niko od zvaničnih medija nije izvestio i da nema društvenih mreža gde smo podelili snimke i fotografije ne bi se ni znalo šta se dogodilo – kaže Viktorija Vorhof.
Za suverenu zemlju
Jovica Jović kaže da se zalaže za suverenu Nemačku.
– Nemačka danas nije suverena i to može da postane jedino kad SAD uklone svoje vojne baze sa naše teritorije. Iako sam rođen u Nemačkoj, moje srce je srpsko i odustajanje nije opcija. Samo smrt me može zaustaviti. Boriću se po svaku cenu i iskoristiti svaku mogućnost da u Nemačkoj otvaram pitanje nasilnog otcepljenja Kosova i Metohije. Kosovo je Srbija – poručuje Jović.
