U Rimu počinje trodnevni samit Ujedinjenih nacija o hrani, a cilj skupa je da se dobije čvrsto obećanje svetskih lidera da će godišnje izdvojiti 44 milijarde dolara da bi pomogli siromašnim državama da same sebe prehrane.
Još se ne zna ko će doći na samit, ali prema najavama većina lidera Grupe 8 će zaobići Rim.
U svetu je, u odnosu na prošlu godinu, 100 miliona više gladnih, što je posledica finansijske krize, visokih cena hrane, suše i ratova. Procenjuje se da je više od milijardu gladnih ili svaki šesti stanovnik naše planete, a da svakih šest sekundi zbog neuhranjenosti umre jedno dete.
"Ništa ne ponižava čoveka tako kao glad", rekao je direktor Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu Žak Dijuf koji je kako bi skrenuo pažnju na taj problem jedan dan štrajkovao glađu u nezagrejanim prostorijama te organizacije u Rimu.
Dijuf je rekao da mnogo toga zavisi od političke volje moćnika i svesti ljudi i dodao da se samo zajedno može ostvariti za mnoge neostvareni san, a to je po njegovim rečima, čovekovo pravo da ima dovoljno hrane, da može normalno da živi i stvara.
Poziv na solidarnost i preko Interneta, kampanja pod nazivom "Milijarda za milijardu" treba da motiviše stanovnike razvijenog sveta da izdvoje minimalnu svotu za gladne.
Žozet Širan iz FAO je istakla da jedan evro nedeljno mnogima ne znači ništa, ali ako milijardu ljudi da toliko, pomogli bi smo gladnima od kojih većinu čine deca.
"Zašto da čekamo neku novu generaciju da uradi naš posao", naglasila je Širan.
Paradoksalno zvuči da svet proizvodi dovoljno hrane za sve. Rod žitarica ove godine treba da bude drugi ikad ostvaren.
Da iskorenjivanje gladi nije utopija, pokazuju iskustva 16 zemalja koje su od 1990. godine uspele da smanje broj neuhranjenih poput Jermenije, Vijetnama, Alžira, Malavija i Turske.
Kanajo Nvanze iz Međunarodnog fonda za razvoj poljoprivrede je rekao da taj samit ne zavisi samo od najmoćnijih zemalja i da se treba poslati poruka zemljama u razvoju da bi trebalo pored novca i da srede situaciju u svom "dvorištu".
Raniji skupovi posvećeni hrani bili su bogati retorikom, ali su obećanja ostala uglavnom neispunjena. Zato su humanitarne organizacije skeptične, traže da se svetski lideri dogovore o novim vidovima finansiranja, i o mehanizmima kojima će naterati vlade da se pridržavaju svojih obaveza.
