Novi Indeks Ujedinjenih nacija o gladi u svetu pokazuje da nijedan čovek ne mora da bude gladan. Međutim, za to što je svaki deseti stanovnik planete gladan zaslužni su oružani sukobi i klimatskee promene, ali i nepravedna raspodela bogatstva.
– Od 2000. godine je na globalnom nivou postignuti napredak u smanjenju gladi koja je širom sveta smanjena za 32 procenta. Vidimo napredak u skoro svim zemljama sveta – naglašava Frejzer Paterson iz Svetskog programa za hrane, posebnog tela Ujedinjenih nacija.
Ova organizacija, u saradnji sa humanitarnom organizacijom ” Concern Njorldnjide
“, svake godine objavljuje indeks i izveštaj o stanju gladi u svetu. Pre tri godine recimo nije postojala nijedna zemlja na svetu u kojoj je nivo gladi stanovništva bio toliko ozbiljan da je zemlja morala da bude označena crvenom bojom.
Ipak, od 2017. godine je glad u Centralnoafričkoj Republici ponovo markirana crvenom bojom. Opšta situacija kad je reč o hrani je zastrašujuća u ovoj zemlji koja je rastrgnuta oružanim konfliktom. Pothranjenost je više pravilo nego izuzetak.
Tako se navodi da svako osmo dete tamo umire pre navršenih pet godina. Ono koje preživi mahom pati od usporenog rasta i iscrpljenosti. U još četiri zemlje situacija je vrlo ozbiljna – u Čadu, Madagaskaru, Jemenu i Zambiji. U 43 od ukupno 117 zemalja obuhvaćenih istraživanjem, te objavljenim podacima o njima u indeksu, stanje je “ozbiljno”.
Prema izveštaju, širom sveta 822 miliona ljudi pati od gladi. To je svaka osma osoba na svetu. Pre tri godine taj broj bio je ispod 800 miliona.
– Pre svega dva faktora igraju ulogu za povećanja broja gladnih u protekle tri godine. Jedan je delovanje klimatskih promena, a drugi povećanje broja oružanih konflikata širom sveta – objašnjava Paterson.
Indeks se objavljuje od 2006. godine. Od početka devedesetih su se širom sveta udvostručile vremenske nepogode, dodaje Paterson. Nastaju ogromni gubici u žetvi zbog poplava, erozije tla i oluja.
– Više koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi vodi do smanjenja mikrohranljivih sastojaka u usevima, premalo proteina, cinka ili gvožđa – objašnjava Paterson.
Filip Mimkes iz Mreže za ljudsko pravo na hranu u razgovoru za medije naglašava da danas po glavi stanovnika u svetu postoji mnogo više namirnica nego ikada.
– To znači da nemamo problem proizvodnje nego raspodele – upozorava ovaj stručnjak.
Mimkes ukazuje i da se manje od polovine poljoprivredne proizvodnje koristi za prehranu ljudi.
– Ostatak završava drugde, u bioplastici, u proizvodnji energije, u hrani za životinje – navodi on.
Zbog toga, prema njegovim rečima, ne pomaže samo davanje novca koji decenijama obećavaju industrijske zemlje.
– U najvažnije uzroke gladi spadaju zapravo politička pitanja poput diskriminacije, socijalne nejednakosti i nepravednih trgovinskih struktura – zaključuje Mimkes.
Klimatski aparthejd
Filip Elston, specijalni izvestilac UN za ekstremno siromaštvo i ljudska prava, to naziva “klimatskim aparthejdom”.
– Rizikujemo da dođemo u situaciju klimatskog aparthejda gde bogati mogu da priušte beg od globalnog zagrevanja, gladi i konflikata dok ostatak svetskog stanovništva mora da pati zbog klimatskih promena – rekao je Elston.
