Za razvoj školstva u Srbiji presudna je 1834. godina. Tada je osnovano Popečiteljstvo pravosudija i prosveštenija, ministarstvo čiji je zadatak da se stara "o svemu što se tiče škola i vospitaniju dece za koju da se zavedu male i velike škole". Dve godine ranije u Beogradu je otvorena jedna mala, osnovna škola sa tri razreda ili klase, kod Saborne crkve. U njoj su radili učitelji Toma Solar za starije đake, i Mihailo Resničanin i Konstantin Zak za mlađe i najmlađe. Beograd je ubrzo dobio i Palilulsku osnovnu školu, kod stare crkve na tašmajdanskom groblju.
|
Škola za devojke |
Potom je sredinom 1839. u zgradi Nikole Selakovića počela da radi Gimnazija i ona je sve do 1877. bila jedina u Beogradu. Skromno gradivo se vremenom proširivalo pa je gimnazija imala pet razreda, tri gramatikalna i dva razreda slovesnosti, pet profesora i 195 učenika. Donošenjem prvog pravog propisa "ustrojenija" o školama 1884. godine u školstvo je uveden i te kako potreban red. Predviđeno je da osnovne škole u selu imaju tri razreda, a u varošima četiri; da se na kraju svakog polugodišta polaže javni ispit, a da školska godina počinje 1. septembra i traje do 30. juna. U varošima su deca mogla da se upisuju u školu sa šest godina, a u selu sa sedam. Gornja granica za upis u školu nije određena. Na selu je bilo dozvoljeno da devojčice pohađaju nastavu zajedno sa dečacima, a u gradu je to bilo nezamislivo. U seoskim školama učila se nauka hrišćanska, čitanje srpsko i slovensko, pisanje, račun, te "opšta znanja svakom Srbinu nužna", geografija i pevanje. Gradska deca su uz sve to izučavala i srpsku gramatiku, otečestvenu istoriju i praktično obučavanje u sačinjavanju pisama, i "drugi’, za građanski život nužni’ sastava". Posle zakona o ustrojstvu gimnazija, donetog 1863. godine, ova vrsta škole trajala je šest razreda, sa zadatkom da priprema učenike za "slušanje viših nauka". Ustanovljene su i realne gimnazije, čiji su učenici, za razliku od gimnazije, sticali znanje potrebno za studije tehničkih nauka. Beogradska i gimnazija i realka smeštene su isprva u palati poznatoj kao Kapetan-Mišino zdanje. Kasnije je preseljena u kuću Cvetka Rajovića, pređašnjeg predsednika Beogradske opštine, odmah do Kalemegdana. Danas je u toj zgradi Pedagoški muzej.
