Pre nekoliko meseci, novinar “Sportskog žurnala” Dejan Stevović dobio je pismo izvesne Aleksandre Stojanović, a isto je dobio i selektor vaterpolo reprezentacije Dejan Savić.
Pismo je naslovljeno sa “Preko trnja do zlata”.
Dugačko pismo, na 10 strana… Ovako počinje:
– Dok su se naši sportisti borili na Igrama u Seulu 1988. ja sam se tih dana borila za život u inkubatoru za prevremeno rođene bebe. Pobedila sam, ali je ostala dečija cerebralna paraliza. I onda iz dana u dana, naporne vežbe, teške, bolne. U proleće 1996, kada sam imala osam godina, napravila sam prve korake… – pisala je Aleksandra, koja je danas profesorka knjževnosti.
Ona je u pismu do detalja opisala sva takmičenja, utakmice, radosti i retke dane tuge zbog poraza vaterpolista.
– Obožavala sam Daču (Ikodinovića), bila presećna kad se slikao sa mnom u njegovoj kafani. Posle sam obožavala Vanju, danas su to Fića, Prle i Manda, ali je Dača bio na početku – kaže Aleksandra.
NESTVARNO STVARNO ALEKSANDRE STOJANOVIĆMožda će da bude malo duže, pa ko nema strpljenja…Elem, pre dva tri meseca…
Gepostet von Dejan Stevović am Dienstag, 2. April 2019
Pismo je napisala zato što su joj vaterpolisti bili motiv da uspe.
– Zato sam i napisala priču jer su mi vaterpolisti i praćenje tog sporta, njihova borba, vera, snaga, umnogome doprineli da istrajem, da se izborim sa invaliditetom, da prohodam, završim školu, fakultet i nastavim borbu kroz život. Strpljivo čekam i nadam se da ću konačno upoznati celu vaterpolo reprezentaciju i ostvariti tinejdžerski san. Ako se nikada ne upoznamo, gospodo vaterpolisti,šmekeri i mangupi znajte da postoji jedna devojka koja vas voli, veruje i verovaće uvek u vas – napisala je ona u svom pismu.
Novinar Dejan Stevović se potom čuo sa Savićem i razgovarali o pismu. Selektor Savić je odlučio da je pozove na jedan trening vaterpolista. To je bio dan pred odlazak u Zagreb na Evropa kup, takmičenje koje prethodni Svetskoj ligi, čiji je Beograd domaćin.
– Otežano se krećem, ali stižem na vreme – rekla je Aleksandra Stevoviću dok su se dogovarali o terminu susreta.
Na bazen Sportskog centra “Gale Muškatirović” došla je sa sestrom Kaćom.
– Pa, gde si, bre, ti – nasmejao se selektor i poljubio je. Potom joj je poklonio buket cveća, džentlmen.
Prilazili su joj potom svi vaterpolisti, a na kraju i kapiten Filip Filipović, sa poklonom – lopta sa potpisima svih igrača.
– Hvala što si došla da budeš malo sa nama – bile su reči vaterpolista, a selektor je pripremio Aleksandri još jedno iznenađenje.
Pojavio se Dača Ikodinović, što je Aleksandri nateralo suze na oči.
– Eto, nije bilo strašno – rekao joj je novinar Dejan Stevović, priznajući da mu je zastala knedla u grlu.
– Nije, bilo je nestvarno, stvarno a nestvarno – rekla mu je Aleksandra.
Selektor Savić je na kraju poručio da ima dva kompleta ulaznica za Svetski kup, što je posebno obradovalo mladu damu.
