Nemačka se i dalje snažno angažuje za celokupni region i podržava evropsku perspektivu svih država Zapadnog Balkana, saopštila je vlada u Berlinu uoči konferencije koju je juče organizovala u svom sedištu. Ovu frazu o (uopštenoj) podršci pokušala je na sam dan održavanja skupa da rastumači ekipa analitičara okupljenih oko kritički nastrojenog nemačkog sajta "German-Foreign-Policdž"
(Nemačka spoljna politika).
Iz njihovog ugla, reč je o mnogo jednostavnijoj formuli i razlozima za ovo okupljanje lidera osam zemalja Zapadnog Balkana oko berlinskog stožera. Mada je šef nemačke diplomatije govorio o pomoći u približavanju država regiona Evropskoj uniji, pozvane su i dve članice kojima je baš Nemačka 90-ih godina (tandem Kol-Genšer) pomogla preranim priznavanjem samostalnosti da izađu iz sastava bivše SFRJ i ostanu do danas njeni bliski, mada slabašni, saveznici. Otkud Slovenci i Hrvati sa kandidatima, čitavu večnost udaljenima od mesta za stolom u Briselu? Jedino objašnjenje jeste da će ubeđivanje o ispunjavanju uslova Unije lakše proći ako u tome domaćinima pripomognu i bivše republike negdašnje velike federativne države. Računa se da su od 2004. Ljubljana odnosno 2013. godine Zagreb, od prijema u EU savladale lekcije o tome kako se poslušnost – isplati.
Autori osvrta na pomenutom sajtu saželi su svoje tumačenje povoda za održavanje Konferencije Zapadni Balkan u stav da je Berlin ovo isposlovao kako bi obezbedio i odbranio svoju hegemoniju u jugoistočnoj Evropi od rastućeg uticaja drugih sila, pre svih Rusije, ali i Kine i Turske.
Ključni zahtev je puna podrška aktuelnoj politici (sankcijama) EU prema Rusiji, uvijena u plašt "jedinstvene evropske spoljne politike".
Međutim, teranje Srbije da ne povećava svoj izvoz u Rusiju sudarilo se žestoko s pravom navalom kompanija iz EU koje bi zbog sankcija koje im vezuju ruke, koliko sutra prenele finalnu proizvodnju (pakovanje) u Srbiju i tako izbeglo prepreku i sačuvalo mesto na ruskom tržištu.
Autori osvrta napominju i to da je na konferenciju pozvano i Kosovo, za koje kažu da se 2008. godine "kršenjem međunarodnog prava otcepilo od Srbije". Htelo bi brzo u Uniju, mada pet njenih članica nije priznalo tu tvorevinu.
Oko opasnosti (po nemačku politiku) od "osetnog porasta uticaja Rusije u jugoistočnoj Evropi", autori u prvi plan ističu to da je Moskva poslednjih godina uspela da vidno ojača veze sa svojim tradicionalnim saveznikom – Beogradom, a osnovu tog uspeha čine stabilni ekonomski odnosi jer je Rusija treći veliki trgovinski partner Srbije, a ispred nje su samo Italija i Nemačka. Pri tom su ruski biznismeni sada veliki investitori u srpsku privredu, posebno posle ugovora o strateškom partnerstvu, potpisanog 24. maja prošle godine. Trn u oku Zapadu je i sporazum o vojnoj saradnji potpisan 13. novembra 2013. godine.
Tim ruskim tragom su na Balkan stizali Kinezi i Turci, pa je negde u Berlinu zazvonilo na uzbunu. "Berlin je zato preuzeo inicijativu kako bi ponovo privukao sebi zemlje koje nisu članice EU, obećanjem bržeg prijema u to društvo", kažu autori i podsećaju na "predigru" berlinske konferencije, Samit Zapadnog Balkana u Dubrovniku, kada je nemačka kancelarka Angela Merkel lično došla 15. jula da agituje među prisutnim liderima da dođu u Berlin.
Ali, to neće biti kraj starateljskog odnosa prema pomalo zaboravljenom Balkanu, jer sledi logičan nastavak – konferencija istih država u Salcburgu, što je prirodno budući da mnoge nemačke firme baš preko Austrije posluju na evropskom jugoistoku. Za Francusku, kao domaćina treće balkanske konferencije, kaže se da je davno izgubila uticaj na tim prostorima.
