Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta zatražio je da Skupština Srbije usvoji rezoluciju o genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH i da bude ustanovljen 10. april kao Dan sećanja na genocid nad Srbima u NDH. Linta je, podsećamo, 26. novembra, predao parlamentu i predlog zakona o osnivanju Memorijalnog centra genocida nad Srbima u NDH tokom Drugog svetskog rata. Taj centar bi trebalo da bude, kaže za “Vesti”, temelj borbe za međunarodno priznanje ovog genocida.
– Izrael je osnovao 1953. Memorijalni centar jevrejskim žrtvama Holokausta Jad Vašem u kojem je bilo zaposleno sedam lica, a danas posle skoro sedam decenija na negovanju kulture sećanja na žrtve Holokausta radi 800 stručnjaka. Do sada su popisali 4,5 miliona od procenjenih šest miliona jevrejskih žrtava – objašnjava ovaj narodni poslanik i istoričar i ističe da bi, po uzoru na Izrael i u Srbiji trebalo da na Dan sećanja bude ustanovljena dvominutna ćutnja svih građana za srpske žrtve u NDH.
Linta u predlogu rezolucije ukazuje da treba zaključiti da je po karakteru genocid u NDH ravan Holokaustu. Takođe, navodi da od Hrvatske i BiH treba zatražiti da se na dostojan način obeleže sva mesta zločina, izvrši ekshumacija žrtava, materijalna odšteta i vrati imovina preživelim logorašima i porodicama ubijenih. Dodaje da Hrvatska treba da zabrani upotrebu ustaških simbola i pesama i da novom muzejskom postavkom u Jasenovcu pokaže punu i pravu istinu o genocidu. Ustaški genocid u NDH, kaže se, vršen je na najsvirepije načine, putem 57 metoda ubijanja noževima, maljevima, sekirama, posebnim sečivom “srbosekom”…
Parlament, prema predlogu Linte, treba da obaveže vladu na izradu plana i programa obeležavanja dana sećanja na genocid nad Srbima u NDH i da započne pravnu, političku i diplomatsku borbu za međunarodno priznavanje genocida koji je u NDH počinjen nad Srbima. Linta predlaže da se u skupštinskoj rezoluciji nađe i zaključak da su zločini nad Srbima, Jevrejima i Romima, smišljeni i planirani i da je počinjen genocid kako je to definisano u Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju genocida usvojenoj 1948. u UN. Skupština Srbije, kaže, treba da apeluje da države potpisnice Konvencije UN u svojim parlamentima donesu rezolucije kojima se istrebljenje Srba u NDH, tretira kao genocid.
Borba za međunarodno priznanje
Linta podseća da je Jermenija, 1967. osnovala Memorijalni centar genocida s ciljem da se ne zaborave žrtve progona u Osmanskom carstvu od 1915. do 1918. i dobila međunarodnu podršku.
– Rezoluciju o genocidu nad Jermenima do sada je usvojilo 30-ak parlamenata, među kojima francuski, nemački, italijanski, Kongres SAD i Evropski parlament – kaže Linta i ističe da bi Srbija Rezolucijom i memorijalnim centrom trebalo da započne aktivnu pravnu, političku i diplomatsku borbu za međunarodno priznanje genocida u NDH.
Tekst Rezolucije i Zakona o Memorijalnom centru dostupan je na sajtu Saveza Srba iz regiona www.ssr.org.rs
