Da li ste se ikad zapitali šta deca nasleđuju od majke, a šta od oca? Genetičarka je izdvojila tri osobine koje deca najčešće nasleđuju od oca.
Zanimljivo je razmišljati šta su deca nasledila od mame, a šta od tate. Mnogi od nas misle da je sve 50:50 kada je u pitanju genetika, pri čemu svaki roditelj daje svom detetu jednaku količinu gena ili različitih osobina, ali genetika ne funkcioniše na taj način.
Genetičarka Dana Breset sa Univerziteta Feniks ističe da postoji 60 odsto veća šansa da nasledite „aktivne“ osobine od svog oca jer priroda ima prirodnu tendenciju da izrazi ove gene.
Breset je izdvojila tri osobine koje deca najčešće nasleđuju od oca, iako to nije pravilo.
Visina
Fizički izgled najviše zavisi od tatinih gena i nije previše orijentisan na mamine gene. Postoji najmanje 700 genetskih varijacija koje su odgovorne za određivanje visine i iako ova karakteristika ima veze i sa majčinim i sa očevim genima, postoje dokazi koji sugerišu da geni oca igraju veću ulogu. Zato dobro pogledajte tatu da biste saznali da li će dete biti visoko ili nisko kada poraste.
Pol deteta
Ako tata ikad bude razočaran što nema dečaka ili devojčicu, samo je on kriv – muškarci su odgovorni za pol deteta. Muškarci daju Y hromozome dečacima, a X hromozome devojčicama. Naučnici ističu da će muški X hromozom i ženski X hromozom dati devojčicu, a muški Y hromozom i ženski X hromozom dečaka.
Istraživači su otkrili da je rodni odnos u porodici pratio očevu, a ne majčinu stranu. Na primer, ako je čovek imao više braće, veća je verovatnoća da će mu deca biti dečaci, a ako je imao više sestara, veća je verovatnoća da će imati ćerke. Studija je pokazala da to nije tačno za žene.
Pitanja mentalnog zdravlja
Stariji očevi mogu da prenesu mutirane gene na svoju decu, što onda dovodi do mentalnih bolesti ili problema mentalnog zdravlja (hiperaktivnost, bipolarni poremećaj…). Deca rođena od roditelja starijih od 45 godina takođe mogu da imaju veće šanse da imaju smetnje u učenju ili depresivne sklonosti.
Međutim, nedavna istraživanja su pokazala da genetski uticaj na mentalne poremećaje može biti slabiji nego što se ranije mislilo. Mentalni poremećaji imaju neke veze sa genetikom, ali oni čine samo 10 do 20 odsto ukupne kombinacije faktora.
