Pre sedam godina u Srbiji je pokrenut “Srpski DNK projekat”. On je okupio naučnike i entuzijaste odlučne da na jednom mestu sakupe podatke što više osoba koje su se putem genetskih analiza bavile svojim poreklom. Cilj je bio da putem genetike odgonetnu tajne srpskih rodova i dođu do novih istorijskih saznanja.
Krajem 2018. godine osnovan je i Naučni savet čiji su članovi vodeći srpski genetičari. Oni su tokom godina istraživanja došli do interesantnih podataka. Više od polovine Srba nosi gene svojstvene slovenskim narodima. Petina ima gene sa nesumnjivim tragom predslovenskih stanovnika Balkana, dok genetski zapis ostalih pripadnika našeg naroda ukazuje na prisustvo različitih osvajača – Kelta, Gota i Normana.
Iako su mnogi na ovim prostorima verovali da njihovim venama teče bar malo turske krvi zbog petovekovnog ropstva pod Osmanskom imperijom, genetika je dokazala da gotovo nikakve genetičke sličnosti nema između Srba i Turaka!
Kako objašnjavaju naučnici koji učestvuju u ovom projektu, istraživanje je sprovedeno na osnovu testiranja Dž DNK hromozoma koji se nepromenjen prenosi sa oca na sina. Tragom tog hromozoma se može otići stotinama, pa i hiljadu godina unazad. Preko takvih analiza saznaje se blisko srodstvo pojedinca, kao i kom rodu ili plemenu pripada.
Lena Arizanović, naučnica DNK Centra za genetiku, objasnila je kako se ispituje praporeklo.
– Ljudi iz različitih razloga žele da se testiraju. Neki žele da daju neki doprinos nauci, neki su radoznali da saznaju da li imaju možda kraljevske krvi ili bar malo pripadaju nekom egzotičnom narodu – kaže Lena.
Ona objašnjava da se pod praporeklom podrazumeva geografsko poreklo po direktnoj muškoj liniji određene osobe, koje se sa manje ili više sigurnosti može locirati.
– Mana ove metode jeste da se dobija praporeklo samo jednog pretka. Deset generacija unazad (oko 250 godina) svaki od nas ima oko 1.000 predaka. Iz tog razloga ovaj test ne daje kompletnu informaciju o tome odakle zaista potičemo, već samo jedan deo – dodaje Arizanovićeva.
Ona ističe da je u populaciji detektovano oko 20 halpogrupa (grupa koja ima sličnosti u genetskom kodu), koje imaju svoje podgrupe.
– I moje kolege iz laboratorije su uradile analizu praporekla. Jedan kolega se prilično iznenadio kada je saznao da ima prapretke u Beninu (zapadna Afrika). Drugi su saznali da imaju pretke u Rusiji, Ukrajini i Persiji – ispričala je Lena.
Procedura ispitivanja počinje uzimanjem brisa sa unutrašnje strane obraza. Arizanovićeva objašnjava da se poreklo može pratiti po očevoj muškoj liniji, kada se analizira Dž hromozom, ili po majčinoj ženskoj liniji, kada se analizira mitohondrijalna DNK.
– Međutim, ovakvim testovima ne možemo analizirati žensku liniju na očevoj strani i mušku liniju sa majčine strane, a njihov genetički materijal isto nosimo i prenosimo dalje. Bitno je napomenuti i da genetička analiza praporekla ne može dati odgovore na sva pitanja, ali može i jeste bitan delić u slagalici praporekla. Kompletna slika se dobija kada se ovakvi rezultati analiziraju i sa stanovišta istorije, antropologije, demografije i drugih nauka. Kada se utvrdi DNK profil Dž hromozoma, koji se zove Dž haplotip, vrši se poređenje sa otvorenom bazom na interentu.
Potpuno poklapanje ukazuje na srodnika po muškoj liniji za koga možda niste ni znali da postoji – navodi Arizanovićeva.
DNK ljudi sa našeg prostora najčešće pripada haplogrupama I-2a (veći deo Balkana), R-1a (istočna Evropa i Rusija) i E-1b1b (najrasprostranjenija u severnoj Africi i na Kosovu), ali kako objašnjava Arizanovićeva, dešavaju se i odstupanja.
– Neki od onih koji su odlučili da saznaju nešto više o sebi našli su prapretka čak u Argentini. Nekada na taj način potvrdimo da dve porodice, koje žive u različitim regijama, a imaju isto prezime i čak slave istu slavu, zaista imaju i zajedničkog pretka, a nekada to i nije slučaj. Kod praćenja porekla po muškoj liniji treba imati na umu da je osnovna pretpostavka da nije došlo do prekidanja muške loze i umetanja nekog drugog Dž hromozoma – objašnjava Arizanovićeva.
Okupili se naučnici
Ideju za srpski DNK projekat su pokrenuli Siniša Jerković iz Banjaluke i Jovica Krtinić iz Beograda, a zatim su im se pridružili vodeći srpski genetičari poput dr Dušan Keckarević sa Biološkog fakulteta i dr Bojane Panić iz DNK centra za genetiku, dr Ivice Todorović iz Etnografskog instituta SANU, dr Miloša Timotijević iz Narodnog muzeja u Čačku i Borisava Čeliković, urednik biblioteke Koreni, u izdanju Službenog glasnika.
Geografska medicina
Iako naizgled nemaju veze, medicina i geografija su usko povezane. Medicinska geografija je disciplina koje se bavi proučavanjem prirodnih i društvenih uslova pojedinih teritorija, koji utiču na zdravlje ljudi, pojavu pojedinih bolesti, epidemija i slično. Služi se rezultatima iz klimatologije, hidrologije, ali i epidemiologije, parazitologije i drugih naučnih disciplina.
Zahvaljujući ovoj grani medicine, došlo se do saznanja koji su zdravstveni problemi vezani za određene krajeve, što može dovesti do prevencije. Kada se geografiji i medicini doda i genetika porekla, nauka će dati mnoge odgovore na dosad neobjašnjiva pitanja.
– Ukoliko utvrdite da neka osoba ima određeni procenat gena vezan za neku oblast na svetu u kojoj, na primer, veliki broj ljudi zbog različitih klimatskih faktora oboleva od neke bolesti, biće lakše objasniti kako je kod tog pojedinca došlo do te bolesti. Osim što će se saznati kako je došlo do problema, moći će da se radi na sprečavanju pojave istog problema kod sledećih generacija tog pojedinca – objasnili su naučnici “DNK projekta”.
