Iz sata u sat gužva je postajala sve veća, ali nervoze nije bilo. Jedinu poteškoću je predstavljalo da se kroz masu naroda napravi prolaz za badnjake, koje su ove godine u obe srpske crkve uneli Đuro Bjedov i Petar Bolović.
– Kakva divna noć, braćo i sestre! – obratio se prisutnima na Tempelhofu otac Dragan Sekulić, koji je službu obavljao uz pomoć đakona Sergeja i više ruskih čteca, dok su na Vedingu liturgiju služili sveštenici Veljko Gačić i Radomir Kolundžić.
Liturgija
U istom duhu radosti , ali sa znatno manje vernika s obzirom na to da je radni dan, juče su održane svete liturgije na kojima je pročitana Božićna poslanica patrijarha Irineja, a zatim je praznik nastavljen u kućnoj atmosferi i za bogatim trpezama.
Među onima koji su godinama verni božićnim običajima bili su i braća Milan i Sveto Cvišić, koji kažu da su oduvek slavili najradosniji praznik, još kao deca u rodnom selu Popovac kod Banjaluke. Kako im je seoska crkva za vreme Drugog svetskog bila porušena, sećaju se da su pešačili i po nekoliko kilometara u okolna sela na uranak. U Nemačkoj su nastavili da slave Božić onako kako su nekada radili njihovi roditelji. Njihov zemljak Dušan Kovačević, rodom iz Čečave kod Teslića, prisetio se trenutka kada je vladika prvi put došao u njegovo selo i kako ga je mati od malih nogu vodila u crkvu, tako da i poslednje 43 godine, koliko živi u Berlinu, nikada nije propustio božićne i uskršnje liturgije.
-U početku je ovde dolazilo svega 15-20 ljudi, a tek 90-ih je narod krenuo da se masovnije okuplja – priča Kovačević.
S nešto mlađim stažom u Nemačkoj, Ratko Lukić iz Doboja kaže da pošto je oženjen Nemicom proslavljaju oba Božića.
Mlađa generacija u istom maniru, u svojoj crkvi i među svojim narodom, nastavlja da održava pravoslavnu veru i običaje. Marko Milin, koji je došao sa devojkom Marijom iz Srbije i sa drugom Ivanom, od roditelja je naučio da poštuje veru predaka i da oseća čvrstu povezanost sa zemljom u kojoj se nije ni rodio. Dušica, Kristina, Katarina, Emilija su imale za Badnje veče konkretno zaduženje – da prodaju crkvene suvenire i rekvizite. Među mladima su u trendu naročito brojanice i privesci sa krstićima, ali i sve drugo što treba u ovim prazničnim danima. Ovi primeri pokazuju da duh pravoslavlja opstaje i kod generacija koje dolaze.