U pomalo neočekivanom i potpuno negalerijskom ambijentu jedne terapeutske prakse u Drojsenštrase 12 u srcu berlinskog Šarlotenburga, umetnica Aleksandra Lazić je izložila svoje žive i šarene slike po isto tako vedrom principu "gde god nađeš zgodno mesto, ti sliku posadi".
Umetnik ne bira mesto gde će izlagati svoja dela, važno je da ih ljudi vide, objašnjava slikarka, koja je pre nekoliko meseci imala izložbu u sličnom prostoru na obližnjem Licenzeu.
Aleksandra živi i radi u Berlinu od 2000. godine. Bila je udata za fudbalera Igora Lazića, s kojim je pet godina živela u Francuskoj, a zatim u više nemačkih gradova.
– Iskoristila sam te selidbe i u svakom gradu imala samostalne izložbe, a usput sam radila i umetničke projekte, kao Junajted badi-ber ili Životinje bez doma – navodi umetnica.
Pošto je zidni, scenski i dekorativni slikar, Aleksandra je ulepšala i oplemenila mnoge privatne i javne prostore, prethodni je bio bolnica Sent Getrauden u Berlinu.
Studirala je slikarstvo, ali i pravo i pedagogiju u Sarajevu, a zatim završila i Visoku školu za grafiku i umetnost u Lajpcigu, tako da joj je sve to zajedno omogućilo da se isproba na raznim poljima.
– Pokušavam da se osamostalim, pa sam otvorila i privatnu školu u kojoj dajem časove slikanja za decu i odrasle dva puta nedeljno. Taj posao me ispunjava. Umetnik ne živi od karijere, nego je važno da radi i da što više prezentuje svoje radove. Danas je vrlo teško dobiti prostor i doći do galerija, za to se treba pomučiti – priča Aleksandra, dok je prekidaju i pozdravljaju brojni prijatelji i poznanici.
Četkicama i bojama naučila je da barata od oca Mitra Debića, poznatog slikara u bivšoj Jugoslaviji.
– Pored oca sam zavolela slikarstvo, a ranije smo imali i puno zajedničkih izložbi.
U početku je bila pod uticajem impresionista, a onda se odlučila za apstrakciju.
– Bio je to period u životu kada sam se otvorila potpuno i pogledala svet drugim očima. Nijedan umetnik ne govori samo spolja, nego i iznutra, iz sopstvenog mraka i sopstvene svetlosti – glasi Aleksandrina umetnička poruka.
|
Gosti
Cuko
|
Ciklus posvećen životinjama nastao je kad je izgubila kućnog ljubimca – njenog cuku, što ju je inspirisalo za seriju slika. O Aleksandri je tada pisao i nemački "Bild", jer je 10 odsto od prodaje slika poklonila za zbrinjavanje životinja bez vlasnika i doma.
