Teolozi, istoričari, obični radoznalci i naučnici vekovima već pokušavaju da odgonetnu gde se vrt nalazio. Neki su smatrali da bi mogao biti u Mongoliji, Indiji ili Etiopiji. Oni su svoje mišljenje zasnivali na starosti tih oblasti. Druga omiljena lokacija gde je smeštan Eden, jeste Turska.
Učenjaci su tokom proteklih vekova smeštali raj na prostore od Severnog pola do Australije. Potraga za ovim mestom je često imala razmere otkrivanja legendarne Atlantide.
Arapi tvrde, a iz svega što se danas zna može im se čak i verovati, da je Rajski vrt bio u gradiću El Gurna, šezdesetak kilometara severozapadno od Basre. Tu se nalazi i drvo koje zovu Adamovim. Oko njega je gvozdena ograda, a šipke ga podupiru da ne padne na crvenkastu zemlju.
Teku med i mleko
Stari Jevreji su verovali da Eden ima sedmostruka vrata, a da svakim od četiri rečna korita teku mleko, med, vino i ulje. Tamo se nalazilo sedamdeset zlatnih prestola za pravednike ukrašenih dragim kamenjem.
Adamovo drvo je, u stvari, maslina, a ne jabuka čiji je plod, po predanju, zagrizla Eva. Biblija tu nije sasvim određena, ne spominje koji je to bio plod, ali se kasnije nekako uvrežilo mišljenje da je to morala da bude jabuka.
U Palestini je najrasprostranjenija voćka bila smokva. Nje ima i u južnom Iraku, gde ipak dominiraju urme. Arapi tvrde da su slatki plodovi urme, a možda i maslina, upravo bili to voće zbog koga su Adam i Eva bili proterani iz Rajskog vrta.
