Osim planiranih međunarodnih obaveza, francuski predsednik se tokom poslednje dve nedelje gotovo uopšte nije pojavio u javnosti.
Uoči drugog kruga parlamentarnih izbora u Francuskoj, Makronu nema ni traga ni glasa.
Poslednji put fotografi su ga zapazili u nedelju kad se na biračkom mestu u priobalnom gradu Tuke pojavio u ležernom izdanju – crnoj avijatičarskoj jakni, sa sunčanim naočarima “Top Gun” i bejzbol kapom.
U prvom krugu izbora krajnja desnica Nacionalno okupljanje (RN), koje predvodi Marin Le Pen, osvojilo je više od 33 odsto glasova.
Na drugom mestu je levi savez Novi narodni front sa 28 odsto, dok je liberalni savez Makrona, predvođen njegovom strankom Renesansa, tek treći, sa osvojenih 21 odsto glasova, a republikanci imaju 10,2 odsto.
Umesto da se predsednik pojavi na televiziji kako bi utešio svoje kolege koji su doživeli poraz u prvom krugu izbora, Jelisejska palata objavila je samo jedno kratko saopštenje u kojem poziva na jedinstvo.
Makronov nestanak iz javnosti podstakao je nagađanja da su ga saveznici zamolili da im ne kvari šanse za što uspešniji plasman.
Fotografije sa Makronovim licem čak se sklanjaju sa predizbornih letaka i plakata njegove stranke Renesansa.
Mnogi u stranci zamerili su mu što je raspisao prevremene izbore, smatrajući njegov potez brzopletom reakcijom donetom zbog stida i povređenog ponosa posle loših rezultata na evropskim izborima. “Rečeno mu je da prestane sa kampanjom… I nije baš da je čuo našu poruku, više je bio prisiljen da je čuje. Predsednik je potcenio koliko je njegova ličnost javnosti odbojna”, rekao je za “Politiko” jedan član Renesanse.
Poslednjih nedelja je nekoliko stranačkih “teškaša” lobiralo za to da se Makron drži podalje od kampanje, nazivajući to nužnom “demakronizacijom”.
Umesto fotografisanja, Makron je poslednjih dana bio zauzet jačanjem svog uticaja, između ostalog imenovanjem nekoliko najviših vojnih zvaničnika u vojsci, mornarici i avijaciji, kao i lobiranjem da njegovi ključni saveznici završe na visokim pozicijama u Briselu.
Francuski predsednik takođe razmišlja o potencijalnim scenarijima nakon izbora u nedelju, koji uključuju veliku pobedu krajnje desnice, parlament u kojem je Nacionalno okupljanje Marin Le Pen najveća grupa i koaliciju bez krajnje desnice.
Nekoliko Makronovih saveznika na sto je stavilo i mogućnost labave koalicije, slično kao što je učinjeno u Španiji i Nemačkoj. Ako krajnja desnica osvoji veliku većinu, Makron bi bio pod pritiskom da nominuje Žordana Bardelu za premijera. U suprotnom, predsednik bi mogao da se nađe u nezgodnoj poziciji dugotrajnih koalicionih pregovora sa svojim suparnicima na levici i desnici.
– Možda je to prilika da ponovo osmislimo način na koji vladamo – rekao je nedavno Gabrijel Atal, francuski premijer, dodajući da bi se mogla pojaviti “pluralna Narodna skupština” sa nekoliko političkih grupa iz desnice, levice i centra koje bi mogle da funkcionišu zajedno.
Ali, takav bi savez bio moguć samo ako Makron pristane da radi sa krajnjom levicom ili ako se socijalisti, Zeleni i komunisti slože da raskinu sa svojim koalicionim partnerom, krajnje levom Nepokorenom Francuskom. Oba scenarija u ovom trenutku se čine malo verovatna.
Konačna odluka o raspodeli mjesta u francuskoj Nacionalnoj skupštini biće doneta u drugom krugu parlamentarnih izbora 7. jula.
U francuskom izbornom sistemu svaki budući poslanik mora u svojoj izbornoj jedinici da dobije više od 50 odsto glasova.
