Kad smo prvi put obišli porodicu Slavoljuba Stojilkovića iz zaseoka Reka u selu Nova Brezovica, bilo je to pre više od pet godina.
Stanje kakvo smo tada zatekli u njihovoj udžerici, ni do danas se nije promenilo. Uprkos nastojanjima i pokušajima da uz pomoć naših humanih čitalaca širom sveta sviju krov nad glavom i stvore uslove dostojne čoveka, a posebno njihovih najmlađih, do toga nije došlo u potpunosti.Stali smo na pola puta, a poslednji takav pokušaj bio je protekle godine. Otpočeli su radove, a s poslednjom donacijom iz Ciriha došli do prve ploče, prizemnih prostorija i podruma. U međuvremenu, njihova priča je utihnula, a naš verni dopisnik iznenada zauvek zaklopio oči.
Nova nada, sasvim iznenada, da će dočekati lepše i lakše sutra, stigla je u vidu humanitarne organizacije Srbi za Srbe koji su saznali za muke ove porodice. Istina, od kada smo ih upoznali, umrla su dva člana porodice: baka Stojanka i Slavoljubov brat Goran. Bilo ih je devetoro u jednoj sobici. Ali, dobili su i prinovu, sina Danijela. Kako su članovi Srbi za Srbe doživeli susret sa ovom porodicom, detaljno je opisano na njihovom sajtu, a mi prenosimo deo u nadi da će naši plemeniti čitaoci, još jednom iskazati dobru volju i pomoći da Stojilkoviće konačno ogreje sunce sreće.
– Počeli smo 2016. godine da gradimo novu kuću, stotinak metara od ove stare kuće, koja je potpuno neuslovna za život. Ova akcija pokrenuta je od vašeg i našeg prijatelja Dušana Đorđevića, dopisnika frankfurtskih “Vesti”, koji nažalost više nije među nama. Uspeli smo, sa novcem koji je sakupljen za našu porodicu da dođemo do prve ploče, međutim, više od toga nismo mogli, tako da je kuća u ovom stanju već tri godine – rekao je Slavoljub članovima Srbi za Srbe kada su ga prvi put posetili.
Konstatovali su da Stojilkovići u kući nemaju kupatilo, vodu… Primetili su pukotine u zidovima, podovima, a posebno ih je zabrinuo krov koji izgleda kao da će svakog trenutka da se sruši. Žive od dečjeg dodatka, socijalnu pomoć zbog posedovanja obradive zemlje nemaju pravo da primaju, a jedino što zarade je zahvaljujući ocu Slavoljubu, koji je veoma vredan i često ide u nadnicu, što nije dovoljno da bi mogao da im obezbedi bolje uslove života.
– Najteže mi je što nemamo vodu i kupatilo u kući. Imamo izvor u blizini, pa nam i deca pomažu u svakodnevnom donošenju vode. Poseban problem predstavlja kupanje dece jer decu kupam u koritu, ispred kuće, što je i za zdravu decu veliki problem, a kamoli i za nepokretnog Bojana, koga gotovo da ne mogu da okupam – objašnjava majka Radica kako se Stojilkovići snalaze.
Deca su veoma mirna i povučena. Težak život je i na njima ostavio neizbrisiv trag, međutim, sva deca se trude da pomognu bratu Bojanu i da se drže zajedno u teškim trenucima koji za njih traju od rođenja.
– Škola nam je udaljena tri kilometra, a nemamo drugih mogućnosti nego da idemo pešice. Pošto u školu idem sa sestrom, plašimo se da idemo same, pa nas uvek roditelji vode. Bojan je nepokretan, a Danijel ima tek tri godine, sestra i ja se trudimo da pomognemo roditeljima koliko možemo. Imamo u dvorištu plastenik u kome uzgajamo paradajz i paprike, a pomažemo i u čuvanju tri svinje i kokošaka. Voleli bismo da imamo štalu i još više životinja da čuvamo – ispričala je najstarija ćerka Bojana o školi i njenim željama koje se razlikuju od većine dece u njenim godinama.
Ono što je sigurno jeste to da će HO Srbi za Srbe uskoro ponovo posetiti ovu porodicu kako bi započeli sa radovima na nedovršenoj kući.
Kako pomoći
Članovi Humanitarne organizacije Srbi za Srbe pokreću veliku akciju pomoći porodici Stojilković kako bismo zajedničkim snagama obezbedili sredstva za završetak njihove kuće. Pošto je organizacija registrovana u 10 zemalja, donacije se, uz naznaku “Za Stojilkoviće”, mogu poslati na neki od načina prikazanih na sajtu: https://www.srbizasrbe.org/donacije/
Naravno, kao i uvek, na usluzi je i Redakcija “Vesti”, jer samo udruženim snagama lakše se dolazi do cilja. U ovom slučaju da jedna porodica, a posebno njihovi najmlađi članovi, konačno osete kako je to živeti u uslovima dostojnim 21. veka.
