Građani Srbije već godinama okovani su siromaštvom. Plate sve manje, cene sve više. Da bi bar malo popunili opustošene novčanike, sindikati u Srbiji će tražiti povećanje minimalne cene rada od 10 do 15 odsto.
To je obelodanio Slobodan Lalović iz Saveza samostalnih sindikata. Prema njegovoj oceni, to je nedovoljno, ali realno da privreda izdrži to povećanje. Trenutno minimalna zarada u Srbiji iznosi 228 evra. Sa gore pomenutim povećanjem radnici bi mesečno primali 262 evra.
Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca poručuje da bez olakšica države minimalac ne može da raste više od šest odsto. Drugim rečima, radnici ne mogu da dobiju više od 245 evra.
– Srbija jeste deo Evrope, ali je privreda naše zemlje bliža afričkom nivou, tako da ne možemo da platimo više nego što stvaramo – kaže Atanacković za “Vesti”.
Ako rast BDP-a bude 3,5 odsto, a inflacija ne ide iznad 1,5 odsto, bilo bi realno da se za pet odsto povećaju zarade zaposlenih, objašnjava naš sagovornik i dodaje da možda može i šest odsto, što bi bilo moguće.
Sindikalci, sa druge strane, smatraju da bi u naredne dve-tri godine minimalna plata morala da dostigne 313 evra, što pokriva minimalnu potrošačku korpu za tročlano domaćinstvo.
U Srbiji je (ne)moguća misija i život sa prosečnom platom od 457 evra, a kamoli sa minimalcem.
– Minimalna potrošačka korpa ima veze sa potrošnjom kod najvećeg siromaha. Srbija je šampion u nečemu u čemu ne bi trebalo da bude, a to je socijalna nejednakost – upozorava Lalović.
Atanacković ukazuje da se na značajnija povećanja može ići ukoliko poslodavci dobiju određene kompenzacije od Vlade, odnosno državni budžet:
– U redu je da povećaju 10 odsto, ali ne da 10 odsto više dobije i budžet. Mora na neki način da se dobije kompenzacija od Ministarstva finansija. Najbolje bi bilo kad bi se ukupno davanje za poreze i doprinose sa 63 odsto spustilo ispod 60 odsto.
Bez privrednog rasta od pet-šest ili sedam odsto, Srbija neće moći da stigne ni svoje komšije kod kojih već sada odlaze naši radnici zbog neuporedivo boljih uslova.
– Sasvim je sigurno da će zbog niskih plata ljudi odlaziti. U 19. veku Švedsku je napustilo 70 odsto radnika, početkom 20. veka Dalmacija i Irska su ostale bez ljudi jer su radnici odlazili u beli svet. Migracije zbog niskih zarada dešavale su se i unutar jedne zemlje. Na primer, cela južna Italija preselila se na sever – kaže Atanacković i dodaje da se nažalost nešto slično dešava sada u Srbiji.
Siromašnija samo Crna Gora
U zemljama regiona najniži minimalac je u Crnoj Gori – 193 evra.
Slična situacija je i u Severnoj Makedoniji – 195 evra. U Bosni i Hercegovini, prema zvaničnoj statistici, minimalna plata iznosi 208 evra, nešto viša je u entitetu Republika Srpska – oko 230 evra. U Hrvatskoj 405 evra, u Sloveniji 667 evra. Srbija sa 228 evra je pri dnu.
Najgore u Moldaviji
Minimalac u Švajcarskoj, koja nije članica Evropske unije, iznosi 2.709 evra i gotovo je 12 puta veći od minimalca u Bugarskoj, koja je članica EU (222 evra). U Švajcarskoj nema minimalne plate u svim kantonima, te je ovo prosek minimalaca u kantonima Jura i Neuchatel.
Najniži minimalci su u istočnoevropskim državama – u Moldaviji minimalna plata iznosi 105 evra, Belorusiji 115 evra, Ukrajini 118 evra i Rusiji 124 evra.
“Sitniš” za 300.000 ljudi
Oko 300.000 radnika kod nas prima minimalnu zaradu. Da je to veliki broj, saglasni su i u Uniji poslodavaca, odakle podsećaju da je minimalac privremeno rešenje, koje treba da pomogne firmi da izađe iz krize ili odustane od posla.
