O Gavrilu Principu, odnosno o pucnju u Sarajevu koji je pre 100 godina odredio sudbinu sveta, govorio je Radovan Gajić, književnik iz Toronta.
– Spominjati Gavrila Principa na današnji dan, a ne spomenuti Mladu Bosnu, bilo bi i nepravedno i neistorično čak i za amaterski pristup ovom herojskom danu i imenu – rekao je, između ostalog, Gajić. Mlada Bosna je bila patriotska organizacija grupe mladih ljudi, uglavnom Srba, okupljenih u Sarajevu sa namerom da postanu intelektualci, a sa opredeljenjem da žive u slobodnoj zemlji ujedinjenih Srba.
Mlada Bosna je bila uzavreli kotao ideja – od ruskog revolucionarnog socijalizma, anarhizma, preko Fridriha Ničea i Dostojevskog, nemačkog romantizma i sveslovenstva, pa do onog ključnog, do Kosovske bitke i Vidovdanskog zaveta, sve se moglo sresti u ovom pokretu… Nažalost, reč je o dobu koje je dolazilo, o dobu nemilosrdnih beskrupuloznih koristoljubaca, koji su bili spremni da, zarad svojih interesa, unište ako treba i celu planetu, o dobu u kome mi živimo i kada su ovi isti na to spremni i danas.
Hitler i Broz na istoj strani– Treba uvek imati na umu, Adolf Hitler i Josip Broz su u Prvom svetskom ratu bili na istoj strani, a tamo je bio i Miroslav Krleža – naglasio je Gajić. Dok su se oni šepurili u uniformama carskih vojnika i kaplarčića umiruće Austrougarske imperije, kako bi pothranili svoje bolesne avanturističke ambicije, dotle je, na suprotnoj strani, zatočen u terezinskoj tamnici, umirao Gavrilo Princip, junak kosovskog dana, ponos svog roda i ponosan svojim rodom i budućim svetom u kome će, mi još uvek čvrsto verujemo, Bog dati i bolje dane za poniženo Srpstvo. |
I opet im na tom putu stoji Srbija. Ovo treba čitati – kao stoji im sam Bog. Ne nije Srbija Bog, ali kod Srba Boga još uvek čuvaju i još uvek smo spremni da mremo "za krst časni i slobodu zlatnu". To je bio razlog zbog koga je Gavrilo Princip, 19-godišnji mladić, čekao sa pištoljem u ruci prestolonaslednika Austrougarske imperije da mu, nezvanom, u svom Sarajevu, poželi dužnu dobrodošlicu.
Taj krug bankara i industrijalaca bio je deo začetka multinacionalnog industrijsko-korporacijskog kompleksa, koji se rađao da, bez milosti, punom surovošću, zavlada svetom.
Gavro, kako su ga drugovi zvali, pucao je protiv poniženja, protiv urobljavanja ljudi od ljudi, protiv svih onih koji smatraju da im privilegije pripadaju po sva kom osnovu. Pucao je na nadmenost i beskrupuloznost sile i silnika, svakako na obezboženje iskazano u takvom ponašanju.
Kada ga predsednik suda na suđenju pita šta podrazumeva pod "patnjom naroda" Gavrilo Princip odgovara: "Što je potpuno osirotio (narod), što ga smatraju stokom. Seljak je u bedi, upropastili su ga potpuno. Ja sam sin seljaka i znam kako je na selu. Zato sam hteo da se osvetim i nije mi žao."
Zatim je dodao: "Zločinac nisam. Jer sam uklonio onoga koji je činio zlo" – rekao je Radovan Gajić, u svojoj besedi o Principu.
Slava Fonda "Sveti car Lazar"Na Vidovdan, u Miltonu je proslavljena i slava Humanitarnog fonda "Sveti car Lazar" koji deluje pri Eparhiji kanadskoj SPC. Liturgiju i parastos svim postradalim na braniku otadžbine, od Kosovskog boja do danas, služili su protojerej-stavrofor Ljubomir Rajić, protosinđel Vasilije Gavrilović i protođakon Stefan Ikonomovski. Protojerej-stavrofor Vasilije Tomić zajedno sa kumovima obavio je lomljenje slavskog kolača. Kum ovogodišnje slave bio je Lazar Mišljenović, a ovu časnu dužnost za narednu godinu obaviće Sergej Nikolić. |
