“Zakon o konverziji kredita indeksiranih u švajcarskim francima olakšaće situaciju nekim korisnicima, ali ne svim”, kaže Dejan Gavrilović iz udruženja Efektiva i dodaje da je pogrešan trenutak za njegovo donošenje, jer su korisnici, kako je rekao, bili “nadomak sudskog epiloga”.
U Skupštini Srbije nedavno je usvojen poseban zakon o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima. O tome da li su njime rešeni problemi klijenata, udruženja koja okupljaju klijente banaka različitih su stavova. Predstavnici Udruženja CHF kažu da su predloženim zadovoljni, dok iz Efektive poručuju da je u pitanju farsa države, kako bi se zaštitile banke.
– Udruženje Efektiva je stava da država ne treba da pomaže nikome, njeno je da omogući efikasan rad pravosuđa. Kada smo bili na korak do rešenja sudskim putem, donosi se zakon koji će bankama da umanji štetu – rekao je Gavrilović za N1.
Vrhovni kasacioni sud (VKS) zauzeo je početkom aprila stav da je ništava odredba ugovora o stambenim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima, ukoliko banka nije dostavila dokaz da se zadužila u toj valuti za plasman odobrenih sredstava. VKS je sugerisao kao privremenu meru zabranu aktiviranja hipoteke.
Gavrilović smatra da donošenje zakona čim je VKS zauzeo ovakav stav “ostavlja utisak da je država priskočila u pomoć bankama pre nego građanima zaduženim u švajcarcima”.
– Efektiva zakon ne smatra dobrim, jer 10 godina nije bilo pomaka i pregovora, a onda se u 15-ak dana donosi zakon navrat-nanos. Vrhovni kasacioni sud je pre toga zauzeo stav o ništavosti – istakao je Gavrilović.
Urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk kaže da je teško dokazati da su klijenti bili obavešteni o rizicima kreditiranja u francima. On međutim, kaže da je lično znao o čemu se radi i da se tada odlučio za “skuplju varijantu”, a to je kreditiranje u evrima.
– Ja kao novinar se sećam, pisao sam o tome, prenosili smo i upozorenja tadašnjeg guvernera NBS Jelašića i guvernera švajcarske banke koji je rekao da će Švajcarska voditi računa o svojim građanima u nekom trenutku – rekao je Ćulibrk, ali i dodao da ne može da kaže da su banke informisale klijente o rizicima.
To je, kako je naveo, teško dokazivo.
– Svaki klijent je imao bankarskog službenika naspram sebe, da li je bilo adekvatnog upozorenja, to ako nije bilo trećeg lica koje može da posvedoči, ne znam kako može da se dokaže na sudu da li je bio obavešten ili ne – rekao je Ćulibrk.
