Najnoviji zahtev nemačkog predsednika Joahima Gauka za veću spremnost Bundesvera u stranim intervencijama dešava se u veoma osetljivoj fazi svetske politike. Sirijski građanski rat ulazi u četvrtu godinu, u ukrajinskoj krizi se ne vidi miroljubivo rešenje na vidiku, a Irak je zbog ISIS – mudžahedina gurnut u haos..I u baš takvoj komplikovanoj situaciji, Gauk opominje na veću angažovanost Bundesvera u inostranstvu, piše nemački nedeljnik "Špigel".
Nemačka ne bi trebalo da automatski isključuje svoje učešće, rekao je Gauk u jednom intervjuu.
"U borbi za ljudska prava i za preživljavanje nevinih ljudi ponekad je neophodno da se posegne i za oružjem", smatra nemački predsednik.
Pre nekoliko meseci, na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, on je takođe zagovarao "politiku mešanja umesto skretanja pogleda u stranu".
Međutim, šef države ponavlja isti stav koji je, u trenutku dok se u mnogim regionima sveta puca i ubija, u vladajućoj koaliciji, a i opoziciji naišao na nerazumevanje. Najoštrije su reagovali levičari, koji su Gauka nazvali "između komandanta i svetskog policajca", dodajući da "ljudska prava ne mogu da se isposluju bombama".
U stranci Zelenih takođe smatraju da je apel šefa države – promašen. Vojne intervencije ne mogu paušalno da se zahtevaju, nego od slučaja do slučaja jer one nekada imaju smisla, a nekada ne, tumače Zeleni. Ekspert za bezbednosnu politiku ove partije Agnješka Bruger kaže da u Nemačkoj postoje dobri razlozi za kulturu uzdržanosti. Vojno učešće ne sme da postane normalna praksa u spoljnoj politici, poručila je ona, jer primeri u prošlosti su pokazali da stvari nisu uvek prolazile uspešno.
