Berluskoni je bio politički sponzor partnerstva ruskog Gasproma i italijanskog energetskog giganta Eni na čijem se čelu tada nalazio njegov prijatelj Paolo Skaroni. Prvi ugovor između Gasproma i Enija potpisan je 2007. godine u vreme Prodijeve vlade.
Italijanski novinari kažu da je Paolo Skaroni zbog toga bio čovek kojeg su američke obaveštajne službe pratile kao malo koga u Evropi smatrajući ga moćnijim od šefa diplomatije.
Ugovor je kasnije obnovljen u dva navrata. Prvi put 2009. godine, a drugi put u novembru 2012. godine u Milanu, kada je ugovoreno polaganje prvih cevi uz učešće francuskog EDF-a i nemačkog BASF-a.
U poverljivoj depeši od 24. februara 2009. godine, američka ambasada u Rimu ocenjuje da spoljnom politikom Italije prema Rusiji dominira Berluskonijeva želja da se u svemu udovolji Putinu.
"Premijer (Berluskoni) predložio je (Rusiji) dogovor koji pogađa srž naših bezbednosnih interesa u Evropi – pitanje nezavisnosti Kosova, pitanje naše politike podrške /…/ širenju EU i NATO-a…", kaže se u istoj poverljivoj diplomatskoj depeši koju je objavio Vikiliks. Dodaje se da je Berluskoni tvrdio "da je insistiranje na demokratskim vrednostima u dijalogu s Rusijom – kontraproduktivno".
Nema Južnog tokaNa mesto Berluskonijevog prijatelja Skaronija došao je Klaudio Diskalci. Upućeni italijanski novinari kažu da je od vlade dobio četiri zadatka: da u geopolitičkom smislu umnoži energetske izvore i preispita postojeće ugovore o gasu. Drugim rečima, tumače upućeni italijanski izvori, sudbina Južnog toka je zapečaćena "uz pomoć EU i uz punu podršku SAD". Zanimljiva pojedinost: protiv Diskalcija je otvorena istraga pod sumnjom da je bio umešan u korupciju vezanu za kupovinu petrolejskih izvora u Nigeriji 2011. godine. |
Uskoro, više od Skaronija, SAD je počeo da brine Berluskoni: "Bliski lični odnosi između Berluskonija i Putina i odnosi između koncerna Eni i Gasprom, doveli su do toga da Italija često zauzima stavove koji su u suprotnosti s naporima američke vlade da smanji zavisnost Evrope od ruskih energetskih izvora", piše u depeši američke ambasade u Rimu upućenoj 9. juna 2009. tadašnjoj državnoj sekretarki Hilari Klinton.
Kada se danas čitaju, ovi redovi deluju kao najava ne samo rata u Ukrajini već i pada Berluskonija kome je izgleda veća mana bilo to što je sarađivao sa Rusijom i Libijom nego što je viđao prostitutke i izbegavao plaćanje poreza. Na njegovo mesto 2011. godine bez izbora je došao Mario Monti, bivši savetnik američke banke Goldman Saks i zagovornik federalizacije EU. Sa čela kompanije Eni ubrzo potom, posle devet godina "proruske strategije" – otišao je i Skaroni.
Sutra – Gasni rat Rusije i SAD-a (3): Južni tok poskupeo – Rusi traže finansijera
