Video-konferencija Kvadrilaterale, odnosno sastanak Aleksandra Vučića i premijera Bugarske, Rumunije i Grčke odnosio se na otvaranje granica posle pandemije, ali joj je prethodio i telefonski razgovor predsednika Srbije s Bojkom Borisovim u Sofiji, u kom je razmatrana i plamteća tema: gradnja deonice gasovoda Turski tok kroz Bugarsku koja za sada kasni godinu dana. Srbija zbog toga gubi ogroman novac, a razna mišljenja ukazuju da Bugarska oteže s poslom pod američkim pritiskom, kao kada je 2014. godine odustala od projekta Južni tok, takođe cevovoda koji je trebalo da doprema ruski gas.
Ovog puta gubitak za Srbiju bio bi još veći, pošto je prošle godine izgradila svoju deonicu, mada zbog odlaganja pravo na ogorčenost imaju i druge zemlje učesnice, Mađarska, Slovačka i iznad svega isporučilac – Rusija.
Posle razgovora Vučića i Borisova saopšteno je samo da su između ostalog “naglasili važnost izgradnje gasovoda Balkanski tok i gasnog interkonektora za energetsko povezivanje Srbije i Bugarske”.
Sofija, naravno, ne priznaje da koči izgradnju iako se posao otegao kao gradnja Skadra na Bojani, pa se već treći put odlaže rok za završetak radova uz izgovore o pravnoj proceduri, kompenzaciji seljacima za zemlju, korona virusu… Ispostavilo se da se na uskoj bugarskoj deonici našlo čak 45 arheoloških nalazišta od kojih je svako bilo toliko značajno da je moralo pomno da se ispita, a i pogibija vozača rovokopača uzela je nekoliko dana zbog uviđaja.
Američki interes
Bugari, pritom, tvrde stalno da rade punom parom i pozivaju se da su već uložili milijardu evra u gradnju deonice od turske do srpske granice. Međutim, poslanik bugarske opozicione Socijalističke partije Anton Kutev ne sumnja da je kašnjenje povezano s američkim interesima na Balkanu.
– Stejt department javno istupa protiv učešća Bugarske u ovom projektu i to na našu štetu. Bugarska je ranije kupila 20 odsto akcija grčke luke Aleksandropolis na severnoj obali Egejskog mora. Naša ministarka energetike Temenužka Petkova na sastanku 28. januara rekla je američkim izaslanicima da Bugarska trenutno troši tri milijarde kubnih metara gasa iz Rusije, ali da će se to promeniti. Naime, planira da polovinu te količine od kraja ove godine doprema iz Azerbejdžana brodovima u Aleksandropolis i dalje u Bugarsku – objašnjava Kutev.
Bojko bez izbora
Predavač moskovskog Univerziteta društvenih nauka Nikita Bondarev smatra da je Borisov od početka bio zainteresovan samo za izgradnju gasovoda koji bi povezao Tursku i bugarski gasni sistem, ali ne i magistrale do Srbije.
– Borisov je sahranio tri ruska energetska projekta u Bugarskoj: Gradnju atomske centrale Belene, gasovod od Aleksandropolisa do Burgasa i Južni tok. On ne bi prihvatio ni Turski tok, ali tada bi Bugarska sasvim ostala bez gasa, a tako i bez grejanja. Do sada je završio jedino kratku trasu gasovoda koji povezuje Tursku i Bugarsku. Nastavak prema Srbiji svakako će odlagati – kaže Bondarev.
Isti Milo
Prema rečima Bondareva, ruski energetski eksperti kažu da Mađari očekuju prvu postavku ruskog gasa kroz Srbiju tek krajem oktobra 2021. godine. Bondarev je zato uveren da je to rok koji im je saopštio Borisov u potaji.
– To je kašnjenje od dve i po godine u odnosu na dogovoreni rok. I zato Borisovu ne treba verovati nikada i ni u čemu, on je isti profil političara kao Milo Đukanović – zaključio je Bondarev.
Zarada 150 miliona evra
Turski tok u prvoj etapi predstavljaju dva paralelna gasovoda kapaciteta 15,75 milijardi kubnih metara godišnje po dnu Crnog mora od Rusije do Istanbula. Jedna cev namenjena je snabdevanju Turske, a druga treba da prođe kroz Bugarsku, Srbiju, Mađarsku i Slovačku, sve do skladišta ruskog Gasproma u austrijskom Baumgartenu.
Srbija, koja može da računa na prihod od tranzita gasa u iznosu do 150 miliona evra godišnje, svoj deo gasovoda izgradila je tokom prošle godine.
Na pola posla
Ukupna dužina trase od Turske do srpske granice je 474 kilometra. Međutim, Bulgartransgas je nedavno saopštio da je zavareno tek 150 kilometara cevi.
“Izvođaču je dostavljeno 22.000 cevi ukupne dužine 265 kilometara, a u luci Burgas nalazi se još 79 kilometara. Za gradnju je već pripremljena trasa od 230 kilometara na koju je položeno 220 kilometara cevi. Od toga je 150 kilometara zavareno. Trenutno se dnevno kopa kilometar rova u koji se polaže 900 metara cevi”, izvestio je Bulgartransgas.
U punoj meri Bugari su završili samo 11 kilometara trase kraj granice s Turskom, odakle dobijaju ruski gas od 1. januara. Tog dana trebalo je da sve bude gotovo i da gas potekne i prema Srbiji.
Kašnjenje po planu
Dogovoreni rok bio je da Bugarska svoju deonicu završi do 31. decembra prošle godine. Međutim, početak radova je u startu odložen za šest meseci usled suđenja zbog žalbi na tender za izbor izvođača radova. Za generalnog izvođača na kraju je izabran saudijski konzorcijum Arkad, što mnoge sada navodi na sumnjičavost, zbog aktuelnog naftnog rata cenama Rusije i Saudijske Arabije.
Vlasti u Sofiji potom su obećale da će do 1. juna završiti gradnju svog dela trase gasovoda Turski tok i omogućiti pošiljke gasa u Srbiju. Međutim, desetak dana do tog roka izvođač radova iz Saudijske Arabije završio je tek manje od polovine posla. Tako se nametnulo i treće obećanje da će posao biti gotov do kraja ove godine. Naime, spoljnih poslova Bugarske Ekaterina Zaharijeva telefonom je tako rekla ruskom kolegi Sergeju Lavrovu, uz neverovatno, pa i bezobrazno obrazloženje da “radovi teku po planu”.
Sam Bojko Borisov obilazio je trasu krajem aprila, pogledao je i gradnju kompresorskih stanica koje omogućavaju transport 12 milijardi kubnih metara gasa godišnje prema Srbiji. Na jednoj stanici zatekao je tek sveže izliveni temelj i smireno saopštio da se “radovi nastavljaju uz poštovanje mera protiv zaraze”. Naime, radnici koji dolaze iz inostranstva prvo moraju da prođu karantin od 14 dana.
