Gardisti Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović, čiju je smrt 5. oktobra 2004. na straži kod kasarne na Topčideru vojska okarakterisala kao ubistvo i samoubistvo, upucani su na samo nekoliko metara od ulaska u tajni prolaz za objekat Karaš, novi je momenat koji je obelodanio jedan od pravnih zastupnika porodica stradalih vojnika, advokat Predrag Savić. On je ukazao i da su iz Karaša izašle ubice gardista i verovatno su se tuda i vratili nazad.
Zbog spekulacija da se tada u ovom vojnom objektu krio ratni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, on je prema rečima pravne zastupnice porodica Olgice Batić ove godine, na osnovu zamolnice, saslušan u Hagu. Ona je kazala da je Mladić naveo neka imena, ali i negirao umešanost.
– Pravni zastupnici će tražiti da ljudi koje je Mladić pomenuo budu saslušani – rekla je Batićeva ne želeći da govori o imenima tih ljudi.
Mladić je, prema saznanjima "Vesti" iz istrage, naveo da treba ispitati Branka Krgu, tada načelnika Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore.
Savić na desetogodišnjicu još uvek nerazjašnjene pogibije vojnika navode da je pucano iz tajnog prolaza, u izjavi za "Vesti" potkrepljuje rečima stradalog Dražena Milovanovića "iznutra, iznutra", koje je uputio starijem vodniku kada ga je pitao odakle je pucano.
– To je novi podatak u javnosti, a braniocima je napisana naredba da ne smeju da pominju tajni ulaz, jer je za to postojala pretnja krivičnim progonom. Sada moramo da se obratimo jer je Tužilaštvo postupalo vrlo aljkavo i nemarno – naveo je Savić, ukazujući da se do 2009. nije znalo da uopšte postoji tajni ulaz, pa je pokojni Vladan Batić kao zastupnik porodica pitao "šta se krije ispod gomile kamenja i zarđalih vrata".
Tada je, objašnjava ovaj advokat, rečeno da je ispod trafo-stanica, nakon čega je Batić zahtevao njeno otvaranje i ispostavilo se da je besprekorno održavani tajni ulaz.
Savić je pozvao zaposlene u Karašu koji su, kako tvrdi, radili na održavanju tajnog ulaza, da "prekinu zavet ćutanja" i kažu šta znaju.
– Pravni zastupnici će podneti zahtev Tužilaštvu da budu saslušani zaposleni u Karašu na njegovom održavanju – najavio je ovaj advokat i dodao da je moguće i ponovno obraćanje Ustavnom sudu, ali i Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Ovu još uvek veliku enigmu zakomplikovala je i činjenica da je odmah nakon pucnjave, 5. oktobra 2004, u vojnom saopštenju navedeno da je Milovanović pucao na Jakovljevića i zatim izvršio samoubistvo, a potom je vojno pravosuđe utvrdilo obrnuto da je Jakovljević ubio Milovanovića, pa sebe. Zbog sumnje u profesionalnost rada vojnih pravosudnih organa, formirana je nezavisna komisija koja je 2008. utvrdila suprotno, odnosno da je na ove vojnike pucala treća osoba.
|
Anonimni prst u Mladića Advokati porodica dvojice stradalih su 2011. podneli ustavne žalbe Ustavnom sudu Srbije zbog "nepostupanja nadležnih državnih organa u cilju rasvetljavanja svih okolnosti oko ubistva pokojnih Jakovljevića i Milovanovića. Taj sud je početkom 2013. porodicama gardista priznao pravo na život i pravo na pravično suđenje i naložio je Višem tužilaštvu i Višem sudu u Beogradu da preduzmu sve mere da se otkriju počinioci ubistva. Zanimljivo je da su u julu 2012. roditelji vojnika dobili anonimno pismo u kome je navedeno da je za smrt njihove dece odgovoran haški optuženik Ratko Mladić, koji je u to vreme bio u objektu Karaš.
Tužbe roditelja zastarele Paljenjem sveća i polaganjem cveća ispred ulaza u kasarnu na Topčideru, juče je obeleženo deset godina od smrti dvojice gardista. Roditelji kažu da punih deset godina vode borbu za istinu, ali da im nadležne institucije ne pomažu u tim nastojanjima.
|
