Gardijan: Šta se dogodilo između Beograda i Prištine?

Tanjug

Na napuštenoj benzinskoj pumpi, pola milje od kosovskog graničnog prelaza Jarinje sa Srbijom, na krovu je postavljena srpska zastava. Grupa mladih ljudi sedela je na prevrnutim gajbama piva i delila flaše vode i domaće rakije u male plastične čaše, opisuje britanski list Gardijan situaciju poslednjih 13 dana na severu Kosova, prenosi Ekonomija onlajn.

Planinski put u njihovoj blizini, sa obe strane okružen grupama demonstranata oko šatora i logorskih vatri, bio je blokiran kamionima.

– Prizori u blizini sela Jarinje mogu širom sveta izgledati misteriozno – navodi britanski list i dodaje da je blokada prelaza od strane Srba navela kosovsku vladu da pošalje specijalne policijske snage kako bi deblokirali prelaze.

To je za Beograd bila provokacija, da prikaže borbene avione i tenkove, koji su evocirali na prošlost međunarodne lidere, koji su osetili potrebu da pozovu na smanjenje tenzija, piše Gardijan.

Kosovska policija saopštila je, prošlog vikenda, o požaru u kome je izgorela kancelarija za izdavanje registracija vozila, na jednu kancelariju, piše Gardijan, bačene su bombe, koje nisu eksplodirale.

Kfor predvođen NATO, koji je imao mirovnu ulogu na Kosovu od 1999. godine, pojačao je patrole.

Srpski ministar odbrane je u pratnji ruskog ambasadora u Beogradu obišao kopnenu zonu, što je alarmiralo mnoge.

Spor oko registarskih tablica opasno je eskalirao.

Za mnoge posmatrače, razvoj situacije u poslednje dve nedelje ukazao je na nedostatak međunarodnog vođstva po tom pitanju, posebno iz EU.

Prošle nedelje je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen naglasila da je budućnost takozvanog „Zapadnog Balkana“ – Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Severna Makedonija, Crna Gora i Srbija – u Evropskoj uniji.

Međutim, poput Srbije, Kine i Rusije, pet od 27 zemalja članica EU – Slovačka, Rumunija, Grčka, Kipar i Španija još uvijek nisu priznale Kosovo, uglavnom iz straha od podsticanja pokreta za nezavisnost na njihovoj teritoriji, piše britanski list.

Francuski predsednik Emanuel Makron jasno je stavio do znanja da s obzirom na degradaciju vladavine prava u Poljskoj i Mađarskoj i slabost briselskih institucija u odgovoru na tu pretnju, prioritet EU treba da bude jačanje onoga što imaju.

– To je ‘ne’ proširenju iz Pariza – izjavila je Vjosa Musljiu, profesor međunarodnih odnosa u Briselu.

– S obzirom na nepravilan odnos prema regionu, posebno poslednjih nedelja, čini se da je EU najnenormalniji akter u celoj strukturi. EU je predstavila dijalog između Prištine i Beograda kao čisto tehnički, ali u stvari je duboko politički i zahteva vođstvo – rekla je Musljiu i dodala “ne možete ignorisati velikog slona u prostoriji”.