Nakon što joj je početkom oktobra anonimna dobrotvorka iz Kanade unapred uplatila kiriju za šest meseci, obezbedivši joj tako topao dom i miran san do narednog proleća, na adresu siromašne Novopazarke Atife Ljajić (66) stigla je još jedna vredna pomoć, ovoga puta iz Australije, iz dalekog Sidneja.
Hrabra majka
Dobrotvor je naš čitalac Slobodan Nedeljković, čovek velikog srca i dobre duše koji je pomogao mnogima u ovom kraju. Ovoj samohranoj majci i njenoj šestogodišnjoj ćerki Alini on je poslao 400 tamošnjih dolara. Donacija je puno obradovala hrabru Atifu koja se pre šest godina prvi put porodila u 60. godini, i to nakon pete vantelesne oplodnje i neviđene želje i upornosti da se, makar i u poznim godinama, ostvari kao majka.
– Živimo od 120 evra, kolika je moja penzija. Ceo život radila sam za mašinom u Tekstilnom kombinatu Raška. Nisam ni sanjala da od penzije neću moći da se prehranim i izdržavam svoju ćerku za koju sam se desetak godina herojski borila, rizikujući i svoj život. Hvala bogu, Alina odlično napreduje, dobra je i živahna, lepo i dobro dete, srećna sam što je imam. Samo da meni Bog podari zdravlja i godina, bar dok ona ne stane na svoje noge – priča Atifa i naglašava da se nadala većem razumevanju i pomoći svojih sugrađana.
– Svaki dinar i svaki evro zlata nam je vredan. Samo za kiriju, struju i komunalije mesečno moram da stvorim najmanje 200 evra. Pomažu mi, koliko mogu, najbliža rodbina i prijatelji. Prinuđena sam i da pozajmljujem, jer sam svu ušteđevinu potrošila za veštačku oplodnju, bolnice, lekove i lekare. Hvala bogu, isplatilo se, Alina je moja sreća i moja najveća radost – dodaje ova siromašna Novopazarka i moli nas da dobrotvoru Slobodanu Nedeljkoviću, njegovoj porodici i svim drugim dobrim ljudima iz dijaspore koji su joj slali pomoć i reči podrške prenesemo velike pozdrave i jedno ogromno, iz srca i duše, hvala.
– Bog neka čuva ovog dobrog čoveka. Ne znam šta bismo Alina i ja da nije ovakvih ljudi. Želim mu dobro zdravlje i svaku sreću u životu – kaže Atifa.
Iz daleke Australije radost je stigla na još dve adrese u ovom kraju, radovali su se siromašni đaci pešaci Marija Mara Milanović iz zabitog sela
Žunjevići na Rogozni i Katarina Sinadinović iz Zubinog Potoka na severu Kosova. Mariji je stigla pomoć od 200 australijskih dolara koju joj svakog meseca šalje dobrotvor Marko iz Sidneja, a Katarini stipendija od 120 dolara koju mesečno dobija od dobrotvora O. V, takođe iz Sidneja.
Strah od zime
– Sada sam učenica petog razreda. Pošto u mom selu i na Rogozni nema osmorazredne škole, prinuđena sam da do udaljenog sela Lukare, u podnožju planine, svakodnevno pešačim po desetak kilometara. Teško je, ali navikla sam se. Ne znam i strahujem kako će biti kada napadaju veliki snegovi i kada mrazevi i led okuju puteve – ističe Marija Milanović i naglašava da bez pomoći dobrih ljudi njeni siromašni roditelji Milan i Eva, koji jedva opstaju na opusteloj planini, ne bi mogli da je školuju.
Odličan učenik je i 12-godišnja Katarina Sinadinović iz Zubinog Potoka, od ove jeseni stipendista dobrotvora O. V. iz Sidneja koji pomaže još nekoliko siromašnih đaka sa Kosova i Metohije. Pre četiri godine Katarina je izgubila oca Mirka, pa o njoj i starijem bratu Lazaru brine samo majka Aleksandra koja ne radi i nema nikakva druga primanja.
Odužiće se peticama
– Podstanari smo, svaka pomoć nam je zlata vredna, jer treba da platimo kiriju, da se prehranimo i spremimo za školu. Hvala puno ovom velikom i humanom čoveku iz daleke Australije, mnogo nam znači njegova pomoć i podrška, odužiću mu se peticama – poručuje Katarina i nada se da će njena majka uspeti da završi kuću koju gradi uz pomoć rodbine i dobrotvora iz ovog kraja.
Naporno pešači
– Hvala dobrom Marku i njegovoj porodici, pomažu nam već dugo, odužiću im se učenjem i dobrim ocenama – poručuje Marija i podseća da je, uprkos dugom i napornom pešačenju i dalje dobar đak.
