Kada smo poslednji put zajedno sa humanitarcem Hidom Muratovićem bili u poseti starici Emini Amčović (70) iz zabite Banovice na padinama Peštera, njen sin Ismet Amčović (44), koji boluje od teškog oblika epilepsije, zamolio nas je da mu, kad ponovo dođemo, donesemo tranzistor i dobru sekiru, dok je baka Emina poželela – usisivač.
Čim su ovih dana stigle nove donacije, ponovo smo iz Novog Pazara terenskim vozilom zapucali u udaljenu Banovicu i naravno nismo zaboravili da Ismetu ponesemo tranzistor i sekiru, a Emini željeni usisivač. Pokloni su ih silno obradovali, posebno Ismeta koji, kad je dobro, najradije uz tranzistor čuva kravu ili cepa drva.
– Znao sam da me nećete izneveriti. Sad će mi lakše i brže prolaziti vreme. Tranzistor je dobar jer mogu svuda da ga ponesem, da čujem vremensku prognozu, vesti ili neku dobru pesmu. A i dobra sekira mi je puno nedostajala, upravo spremam drva za zimu, sad će sve biti lakše – priča Ismet.
Naglašava da je stalno pod jakom dozom lekova, da je bolest trenutno pod kontrolom i da od naše poslednje posete nije imao ozbiljnijih problema.
– Nikad se ne zna kad će me strefiti epi-napad. Zato je moja majka stalno uz mene. Samo njena duša zna kako joj je dok me izvlači iz teških i vrlo stresnih situacija u koje zapadam. Jednom sam pao na šporet i izgoreo se, jednom u šupi, a nekoliko puta na livadi. Sad Emina ni trenutka ne sme da me ostavi samog, ni u grad ne sme da ode po lekove, zato smo sekiru dugo čekali – priča Ismet.
Moli nas da prenesemo najveću zahvalnost svima koji su do sada pomogli njemu i njegovoj majci. Nikada to neće zaboraviti.
– I ja sam se mnogo obradovala usisivaču. Sad ću mnogo lakše da održavam higijenu u našem kućerku, posebno leti kada ima mnogo prašine. Hvala svim dobrim ljudima koji su nam pomogli. Do sada se sakupilo oko 1.100 evra. Nešto smo potrošili za lekove i namirnice, a nešto za pokrivanje kuće koja nam je prokišnjavala. Ostalo nam je još oko 500 evra koje čuvamo za ne daj bože – kaže baka Emina i kao i njen sin šalje pozdrave i veliku zahvalnost svima koji su im do sada pomogli.
Uporedo sa tranzistorom, sekirom i usisivačem, baki Emini i njenom sinu Ismetu uručene su i donacije u novcu koje su pristigle iz Australije, Kanade i Nemačke. Od našeg čitaoca i poznatog dobrotvora Mihajla Hromiša, koji živi u Brizbejnu, stiglo je 200 australijskih dolara, od Muja Mukanovića iz Montreala 100 kanadskih dolara i od anonimnog čitaoca iz Berlina 50 evra.
– Ove donacije čuvaćemo za izgradnju kupatila i uvođenje vode u kuću. Imamo i obećanje Hida Muratovića da će nam pomoći. Postoje izgledi da nam pomogne i neko od rođaka koji žive u Sjenici i Novom Pazaru. Sumnjam da ćemo nešto moći da uradimo pre zime, ali se nadamo da ćemo na proleće imati kupatilo koje je moja i Ismetova želja otkad znamo za sebe. Čini mi se da bi nam sve bilo mnogo lakše, pa i Ismetova i moja bolest (srčani bolesnik) kada bismo mogli da se kao ljudi okupamo u svom kupatilu. Daće bog, dočekaćemo i to – navodi baka Emina na rastanku sa našom ekipom.
Briga za Ismeta
Mada je i sama često bolesna, Emina se trudi da Ismet to ne primeti i ne oseti. Starica zna da je u godinama i da joj se, kako naglašava, svašta može dogoditi, pa iz dana u dan sve više brine šta će biti sa Ismetom kada ostane sam.
– Bilo je ponuda da ide u neki dom gde bi bio pod nadzorom lekara, ali sam ja bila protiv jer sam mu najbolji lekar. Ipak, kad mene ne bude bilo, nadam se da će se i za mog sina naći neki smeštaj i da neće ostati sam u selu – priča kroz suze baka Emina.
Kontakt za pomoć
Ukoliko neko od dobrih ljudi želi da pomogne Amčovićima da preguraju zimu i dobiju kupatilo mogu kontaktirati po dobru poznatog humanitarca i našeg saradnika Hida Muratovića iz Novog Pazara putem telefona na broj: +381 64 330 32 40, adresa je: Borski kej 53, Novi Pazar, koji će im pomoć direktno uručiti. Naravno, na usluzi je kao i uvek Redakcija “Vesti”.
Darovi stigli na sve adrese
Naš humani čitalac Mihajlo Hromiš iz Brizbejna, pored Amčovića, podsećanja radi, uputio je pomoć još nekim štićenicima Humanitarnog mosta. Tačnije, po 200 dolara za pomoć srčanom bolesniku Davidu Dimitrijeviću (8) iz Surčina, Sofiji Nakić (16) iz Žitkovca kod Aleksinca, oboleloj od sarkoma vezivnog tkiva, i Stefanu Gončinu (2) iz Rume, obolelom od retke tuberozne skleroze na mozgu.
I ovi darovi stigli su u ruke onih kojima su namenjeni, a više o tome njihov dobročinitelj moći će da sazna u jednom od narednih izdanja našeg lista.
