Ganić je američkom dnevniku "Miami Herald" rekao da "Amerikanci ne treba da ćute o ovom slučaju, jer ćutnja znači odobravanje".
Ganić je podsetio da je on 1996. godine dočekao tadašnju prvu damu SAD-a, a sada šefa diplomatije Hilari Klinton tokom njene posete BiH, kao i da se sastao sa specijalnim predstavnikom američkog predsednika za Balkan Ričardom Holbrukom.
Kontroverza je izbila 2008. godine kada je tokom svoje predsedničke kapmapnje Hilari Klinton rekla da je po njenom dolasku na aerodrom u Tuzli 1996. godine otvorena snajperska vatra, što su osporili novinari koji su tada bili sa njom.
Prema Ganićevim rečima, on je "pokušao da umanji nastalu štetu, ističući da je tada i on bio zabrinut zbog bezbednosti u BiH".
Ganić je izrazio zaprepašćenost i zbog neoglašavanja Holbruka, koji je sada specijalni predstavnik SAD za Avganistan i Pakistan.
"Svi ćute, pa čak i američki ambasador u Sarajevu. Stejt Department treba da reaguje i da pošalje svog posmatrača. Treba da ukažu na rezultate istrage Tribunala u Hagu", rekao je Ganić.
Stejte Department je do sada odbijao da komentariše ovaj slučaj, ali je portparol američkog MIP-a Krauli danas rekao da je "Vašington upoznat o slučaju koji je u procesu pred britanskim pravosuđem".
Ganić je naglasio da je njegov slučaj u BiH izazvao "veliku paniku" i da joj nanosi štetu kao i reputaciji tribunala za ratne zločine.
Vlasti u Beogradu traže od Velike Britanije da im izruči Ganića na osnovu optužnice podignute u Srbiji, koja ga tereti za ubistvo i ratne zločine 3. maja 1992. godine u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu.
Sud u Londonu odlučio je juče da će 5. jula u celosti razmatrati zahtev Srbije za Ganićevim izručenjem. On će do tada u Londonu ostati u kućnom pritvoru.
