Porodice žrtava i svi ostali koji traže pravdu za zločin nad vojnicima JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 1992. godine odahnuli su nakon što je objavljena informacija da je Sud BiH potvrdio optužnicu protiv 10 osoba na čelu sa ratnim članom Predsedništva RBiH Ejupom Ganićem koje terete za ovo zlodelo. Sada sledi, prema svim očekivanjima, neizvestan, ali i prilično dug proces o čemu najbolje svedoče detalji iz optužnice koje je Tužilaštvo BiH objavilo na svom sajtu.
Podsetimo, tužioci nameravaju da saslušaju čak 277 svedoka i prilože više od 500 materijalnih dokaza što će, po tvrdnjama iz Srpske, biti sasvim dovoljno da Ganić i ostatak ekipe budu osuđeni na dugogodišnje zatvorske kazne.
– Tužioci imaju sasvim dovoljno dokaza. Naravno, nepoverenje u pravosuđe BiH i dalje postoji, ali sve navodi na zaključak da je ovaj slučaj sa stanovišta kvaliteta dokaza vrlo jak u korist Tužilaštva BiH – kaže za naš list Milorad Kojić, direktor Republičkog centra za istraživanje rata i ratnih zločina Srpske.
U optužnici je navedeno da Ejup Ganić, Zaim Backović, Hamid Bahto, Hasan Efendić, Fikret Muslimović, Jusuf Pušina, Bakir Alispahić, Enes Bezdrob, Ismet Dahić i Mahir Žiška nisu sprečili ubistva i ranjavanje civila i vojnika, te da nisu kaznili izvršioce ubistava i ranjavanja. Oni su, kako se navodi, optuženi da su mučili i nečovečno postupali prema zarobljenim vojnicima, te da su pomagali počiniocima nakon izvršenja zločina. Optužnica se odnosi na događaje od 3. maja 1992. godine, na stradanje osam žrtava sa utvrđenim identitetom, među kojima ima i civila i sanitetskog osoblja, ranjavanje 24 osobe, zarobljavanje više desetina vojnika i civila koji su mučeni i zlostavljani.
Ejup Ganić je optužen da je postupio suprotno odluci Predsedništva BiH i ignorisao dogovor o mirnom odlasku kolone iz Sarajeva, te da je iskoristio svoj autoritet kao član Predsedništva RBiH, i podstrekao rukovodni kadar Teritorijalne odbrane, među kojima i Backovića, da naredi pripadnicima TO da napadom preseku i zaustave kolonu. Navodi se i da je znao da usled toga može doći do ubistava, ranjavanja i nečovečnog postupanja prema licima iz kolone.
– Backović je, kao član Operativnog centra štaba TO RBiH i nadređen svim pripadnicima i jedinicama TO, izdao putem radio-veze naređenje za napad na kolonu i zarobljavanje svih lica u koloni – navedeno je u optužnici uz napomenu da je znao i bio svestan da može doći do ubistava.
Hamid Bahto, kao komandant Opštinskog štaba TO Stari Grad, posle Backovićeve naredbe je naredio zaustavljanje i napad. U optužnici se navodi da su u prisustvu Bahta žrtve ubijene, zarobljene i mučene – u glavu i leđa su udarane kundakom od puške, šakama, nogama i opasačima, te da je on sve to prećutno odobrio i podržao. Takođe, Efendiću koji je tada bio komandant Republičkog štaba TO RBiH se, između ostalog, stavlja na teret da prilikom saslušanja zarobljenika, u zgradi FIS, nije sprečio zlostavljanja, nego ih je i sam nazivao pogrdnim imenima, psujući im “četničku majku”, uz pretnje da im nema spasa.
Razdvojili 2. i 3. maj
Sagovornik “Vesti” iz pravosudnih krugova kaže da su tužioci očigledno razdvojili događaje od 2. i 3. maja, što je prethodnih decenija često stavljano u isti kontekst.
– Napad na kolonu u Dobrovoljačkoj se dogodio 3. maja, a 2. maja na ulicama Sarajeva desili su se veliki sukobi vojnika JNA i lokalnih muslimanskih jedinica. I tada je poginulo nekoliko desetina vojnika, ali taj događaj se ne može svrstati u kategoriju klasične zasede koja se dogodila dan kasnije – kaže naš izvor.
Sve urađeno s predumišljajem
Simo Tuševljak, glavni inspektor MUP-a RS za istraživanje ratnih zločina, izjavio je da je sada najvažnije da je Sud BiH potvrdio optužnicu i da će tim licima biti suđeno, da će morati da sede na optuženičkoj klupi i slušaju dokaze i svedoke.
– Pokazali smo da je počinjen zločin nad pripadnicima JNA, ne samo u Dobrovoljačkoj ulici, već da je krenuo od 2. maja i da je bio kontinuiran i organizovan – rekao je Tuševljak.
Zataškavali slučaj
Ejup Ganić je svakako najveća i najpoznatija “zverka” među optuženima, ali i ostatak ekipe nije nepoznat široj javnosti po ratnom, ali i poratnom angažmanu. Među njima su svakako Jusuf Pušina i Bakir Alispahić koji su tog maja 1992. bili rukovodeće ličnosti u MUP-u RBiH, a koje tužioci terete da nisu preduzeli korake na identifikaciji izvršilaca, obezbeđenju mesta izvršenih krivičnih dela, niti da su pomogli prikupljanje dokaza i podnošenje krivičnih prijava nadležnom tužilaštvu.
– U prevodu, Pušina i Alispahić su optuženi da su učinili sve da zataškaju slučaj. Tri decenije tvrde da nije bilo zločina, ali se ispostavlja da su učinili sve da zataškaju taj događaj. Zašto bi zataškavali nešto što se nije dogodilo – kaže izvor “Vesti” iz pravosudnih krugova.
