Đ. Janković

Neki bendovi i njihove pesme su kao staro vino, godine im ne mogu ništa, već naprotiv, kako vreme prolazi, dobijaju na kvalitetu i značaju. Niška Galija je pre nekih pola veka uplovila u vode jugoslovenske muzičke scene i još uvek jedri, vešto izbegavajući hridi, bezbedna na kursu proverenih pesama koje je njihova publika volela i još uvek ih voli.

Od “Prve plovidbe”, kako im se zvao debi album iz 1979, objavljen tri godine posle osnivanja grupe, do danas, znak raspoznavanja im je odličan živi nastup, a to su potvrdili i na koncertu u Banji Koviljači. Nenad Milosavljević, poznatiji kao Neša Galija, i ekipa ovoga puta su održali koncert u banjskom parku, ispred čuvenog Kur-salona, povodom tri i po decenije rada Dečjeg odeljenja Specijalne bolnice za rehabilitaciju. Sviralo se u sredu, u pravoj letnjoj, avgustovskoj noći, i pevalo horski sa odlično raspoloženom publikom svih generacija. Kada grupa u svom diskografskom opusu ima pesme kao što su “Da me nisi”, “Skadarska”, “Da li si spavala”, “Na tvojim usnama”, nezaobilazne, legendarne “Trube” i “Još uvek sanjam” do “Digni ruku”, “Seti se maja”, onda je teže sastaviti set-listu jer uvek bude još neka koju publika želi da čuje. Svirala je Galija kao i uvek kvalitetno, znalački, a publika joj je davala novi vetar u jedra pevajući sa njima gotovo svaki stih, naročito starijih pesama koje su obavezni deo YUrok lektire. Mnogi su došli da u osam meseci drugi put u ovom kraju slušaju Nišlije jer je Galija početkom januara svirala na Zimskom festivalu na lozničkom šetalištu i oduševila nekoliko hiljada Lozničana. Dobre stvari mogu se konzumirati i u duplim dozama pa je tako ove godine Galija stigla u dve i obe su bile za pamćenje. Ono što je sigurno jeste to da je publika uživala, a Galija pokazala da je pred njom još mnogo muzičkih milja plovidbe, sa mnogo dobrog vetra u jedrima, dovoljno energije i kormilom u pravim rukama pa se od njih može očekivati ne samo još dobrih nastupa, već i kvalitetnih pesama. Njima je ovo bio peti dolazak u loznički kraj, početkom devedesetih održali su koncert na istom mestu, tada baš ispred samog Kur-salona u Banji Koviljači, a onima koji su ga gledali ostao je u sećanju kao jedan od najboljih ikada održanih u ovom kraju. Pevali su i na lozničkom Trgu Vuka Karadžića, početkom veka svirali su humanitarni koncert za jednog Nešu u hali Lagator, a sada su u kratkom periodu došli dva puta na radost njihovih obožavalaca, ali i ostalih poštovalaca kvalitetne muzike.

Besplatan ulaz

Ovog puta, za koncert u Koviljači, osim Specijalne bolnice, zasluge ima i kompanija Pejak-Handel, a ovaj dvojac je obradovao publiku i prošle godine kada su na istom mestu nastupili Bora Đorđević i njegova Riblja čorba povodom 165 godina organizovanog lečenja u “kraljevskoj banji”. Taj kao i koncert održan u sredu bili su besplatni za posetioce na kojima je samo bilo da ponesu dobro raspoloženje i uživaju. Sa Galijom su plovili nošeni dobrom energijom i poznatim pesmama. Onako kako i treba da bude u lepoj letnjoj večeri, u najlepšem banjskom parku u Srbiji. Galija je uplovila i ostavila muzički trag u još jednoj luci.

Sviđa se Kinezima i Egipćanima

Na koncertu su bili i Kinezi i Egipćani zaposleni u stranim kompanijama koje imaju fabrike u Loznici. Pocupkivali su u ritmu muzike i snimali nastup Galije prenoseći ga uživo prijateljima u domovini. Tako je Nešu i ekipu videlo ko zna koliko ljudi u postojbini piramida i na Dalekom istoku. Kako rekoše ovi stranci, “ovo je baš dobra muzika”. Ko zna, možda Galija doplovi uskoro i do Kineskog zida.