Gusle i tambure su žičani instrumenti koji se nisu razlikovali samo po izgledu i zvuku, nego i po nameni. Gusle su oduvek bile najpoštovaniji i najpopularniji instrument srpske narodne tradicije. One nikada nisu služile da bi se na njima sviralo, niti se na njima svira da bi se igralo, one su isključivo pratnja junačkom epu koji guslar kazuje. Najčešće ih izrađuju sami guslari i to od jednog komada drveta, obično suvog javora ili oraha, a ponekad i od hrasta, čak i od tikve.
x Recept za izradu gusala glasi ovako: "Najbolje gusle su izrađene od četvrtine debla javora, naročito punog, koji je rastao na sunčanoj strani. Preko izdubljene karlice zateže se ovčja, jagnjeća, jareća ili zečja koža. Strune na guslama zategnute su od glave do dugmeta, preko kobilice, i sastoje se od 60 konjskih dlaka iz repa ili grive najčešće belog konja, po mogućstvu pastuva, povezanih jakim koncem. Gudalo je često od tvrđeg drveta sa strunama od približno četrdesetak konjskih dlaka, lučnog izgleda." Gusle obično imaju jednu strunu, a ako imaju dve, na njima se prate samo lirske, "ženske" pesme.
x Tambura je na Balkan došla iz Turske u 14. veku i najpre se odomaćila kod muslimana u Makedoniji, Kosovu i Bosni. U 18. veku su je Šokci i Bunjevci preneli u Vojvodinu i Slavoniju. Tu je tambura izgubila izvorni istočnjački trbušasti oblik i postala sličnija gitari. Dalje je panonska tamburica sve više postajala samosvojni proizvod Panonaca koji je prošao kroz niz promena oblika, zvuka i štima do sadašnjeg izgleda.
x Pratnja drugim instrumentima bile su razne udaraljke. Tako je goč ili tapan, bubanj sličan dobošu, pratio zurle ili svirale, a tarabuke kao vrsta stonog bubnja, čule bi se često uz tambure. Na Balkanu su i danas izuzetno popularne daire, posebno su isticale osećajnost i snagu muslimanskih pesama, dok je goč služio za pesme o junaštvu.
x Gajde, doboši, rogovi, zvona, zvečke i bubnjevi korišćeni su i u magijske svrhe još u pagansko vreme. Verovalo se da rasteruju duhove, zle čini i svakojake zle sile. Prema verovanjima, demoni, anđame, karakondžule i ostale ale i bauci prestravljeni od zvukova ovih instrumenata, bežali su s mesta na kojima se čula takva muzika, škripa, buka, jaukanje, lupanje, zavijanje.
