Zašto Dragan Nikolić sada više voli da snima filmove i radi na televiziji nego da igra u pozotištu? To je objasnio u jednom intervjuu pre dve godine. Tada je rekao:
Mislim da sam pozorišnu karijeru završio. Ne zato što mi je to naporno, već što mi se više dopada rad na filmu i televiziji. Ne samo zbog toga što je lakše, već kada nešto igrate sto, dvesta ili trista puta, i svaki put sve isto, pomalo i dosadi.
– Sada igram u Ateljeu predstavu "Posetilac", koju zaista obožavam, a u Beogradskom dramskom, od istog pisca, igram u predstavi "Frederik ili Bulevar zločina". To je sasvim dovoljno od mene, što se pozorišta tiče.
To ne činim zato što sam opterećen godinama. U mlađim godinama sam čak govorio da sam stariji nego što sam zaista bio. Danas zaista nemam problem sa godinama.
Omiljen među kolegama
Po Čuburi se već priča kako Gaga snima film o samom sebi. Na to Gaga odgovara:
Sprema se, to sam obećao sebi, jer mnogi su pisali o meni, ali je najbolje da sam uradim taj dokumentarac. Ili, možda, monografiju. Moji su roditelji, svojevremeno, sakupljali sve tekstove o meni, što ja nisam radio, ali naći će se dosta materijala.
Za njegove Čuburce on je uvek bio Gaga sa Krsta, a za sve ostale Prle. Novinari kažu da je igrao u četiri od 10 najgledanijih srpskih filmova, u poslednjih 100 godina.
To samo znači da sam uradio pravu stvar" – saglasan je Gaga.
Dragan – Gaga Nikolić je veoma omiljen među kolegama. Svi su uživali u njegovom društvu jer je uvek bio spreman za šalu, da napravi neki štos ili zgodu.
U to smo se uverili 1996. godine u pauzi snimanja video spota, kada je našem stolu prišao jedan od snimatelja, i ispričao jednu, po njega neprijatnu, zgodu, koju mu je priredio Gaga na snimanju nekog filma.
Kao Frankenštajn
Snimala se scena na groblju po đavolski lošem vremenu. Snimatelj se pošteno ismejao pre nego što je počeo da nam priča:
– Moram da vam ispričam šta mi je ovaj kreten uradio na jednom snimanju, kada umalo nisam dobio infarkt i precrk’o od straha.
– Snimamo mi neke kadrove na groblju u gluvo doba noći, a još i kiša neprestano pada. Gaga je igrao glavnu ulogu i po scenariju trebalo je u jednom trenutku da se pojavi iz groba. Ja sam se namestio sa suprotne strane. Režiser je dao znak, lupila je klapa i ja sam uključio kameru.
Snimanje je počelo. Ja sam se koncentrisao na snimanje te scene, a kameru sam okrenuo u pravcu odakle je Gaga trebalo da se pojavi. I možete misliti: groblje, ponoć, apsolutna tišina koju samo remeti kiša koja stalno pada. Da se smrzneš!
Vreme prolazi, a ovaj se kreten ne pojavljuje. Ja ne prekidam snimanje, ništa ne pitam, jer mislim da to tako treba.
I dok tako napet očekujem da se Gaga pojavi iz groba, odjednom, kao Frankenštajn, neko me sa leđa sa obe ruke hvata za vrat. Pa, ja sam, čoveče, istog trenutka premro od straha. Od šoka ispala mi je kamera, a ja se sručio pored groba.
Istog momenta sva su se svetla upalila i počela opšta smejurija. Gaga mi pomogne da ustanem, zagrli me i poljubi i, kao da me uteši, kaže mi: "Pa nisi se valjda uplašio od svetog Gage?!"
Kreten! Mislim da je ovu scenu ovekovečila druga kamera.
Prijatelj barda
Bate Stojkovića
Voleo je sve svoje drugove sa kojima je odrastao i sa svima je bio dobar prijatelj. Bio je uvek spreman svakom da pomogne. Tako je 1996. godine mom sinu, koji je studirao muziku u Londonu, snimao video spot tri dana i noći u Ateljeu 212 u kome je i sam glumio.
Bio je veliki prijatelj barda Bate Stojkovića i ne krije da su mu nezaboravne slave Sv. Nikole i druženja sa njegovim prijateljima:
Ko na slavu ne dođe, bio bi izdajnik. Ne daj bože da sam tada bolestan jer bi i polumrtav morao da dođem. Jedno vreme smo se malo posvađali, pa su zahladneli odnosi, ali ne znam zbog čega. Jednog jutra, oko šest sati, banuo je Bata u moj stan s pečenim jagnjetom.
To je bio Bata, od koga sam mnogo naučio, ali pre svega da mislim na stil. Bata je prosto zračio, bio je nešto savim drugo, a to drugo bilo je veliko. Ja mogu da kažem, mirne duše, da se ubrajam u ljude koje je on voleo, na neki svoj način, van pozorišta i umetnosti. Voleo me je kao momka sa Crvenog krsta, u meni je prepoznao taj duh, jer je i sam odrastao na Čuburi.
Znate, pozorište je lepo, mnogi kažu da je to umetnost, a ja se s tim ne bih baš složio u potpunosti jer je i film umetnost, ali i jedno ogledalo koje može da izda čoveka."
I, eto, sve napisah o dva najveća Čuburca, dve najsjajnije zvezde na čuburskom nebu, dva sjajna umetnika, dva čoveka koja su mi bila bliska – zaključuje Radoslav Lale Vujadinović ovo poglavlje svoje knjige "Krstaši Čuburci".
Neša Rimski
ipak uspeo
Na Krstu, iza bioskopa Avala, u Krajinskoj, sada Daničarevoj, stanovao je i moj dobar prijatelj Neša Jončić Rimski. I njegova je velika želja bila da postane glumac, bar kao Bata.
On je čak sa Batom i Strajom Rodićem statirao u nekoliko filmova snimljenih u Beogradu. Oprobao se i kao dramski pisac za pozorište na Krstu. Ali, nije išlo.
Neša se kao i svi klinci sa Krsta nije odricao provoda i zabave. Bio je svuda prisutan gde su se sakupljali mladi Čuburci željni provoda. Svi smo znali da Neša nije morao da sa devojkom vodi ljubav na klupi u parku ili u nekom haustoru jer je imao svoju gajbu.
Svi smo ga smatrali za dobrog i iskrenog prijatelja, a on je sve nas smatrao za svoj tim. Često nam je ustupao svoju gajbu.
Kako mu u Beogradu nije išlo, otišao je 1962. godine u Rim da tamo okuša sreću u poslu koji je voleo. I u Rimu mu scenarija za film i pozorište nisu uspevala. Jedno vreme bio je epizodista u tada poznatim špageti vesternima, u kojima je Klint Istvud napravio svetsku karijeru, a pisac muzike Morikone postao najveći svetski kompozitor filmske muzike.
Zahvaljujući nekim poznanstvima, u Rimu je postao direktor za organizaciju filmskih festivala, muzičkih i modnih revija. Bio je to lep uspeh jer je i tako ostao u poslu koji je odmalena voleo.
Životna greška
Joce Pacova
A onda je jedan Čuburski statista iznenada postao glumac. I to kakav, a sve se desilo slučajno, kao i sve velike i lepe stvari u životu. Jovan Jurišić Pacov, Strahinja Rodić Straja i Bata bili su nerazdvojni drugovi sa Krsta iz najmlađih dana, i svi su odmalena želeli da postanu glumci, kao da je to najlakša stvar na svetu. Joca Pacov je pre njih već bio glumac u Narodnom pozorištu, igrajući u predstavi "Crvena marama".
Pred probno snimanje za film "Dečak Mita", ozbiljan kandidat za glavni lik bio je baš Joca Pacov. Nekako pred zakazano probno snimanje, slučajno je ispred restorana Kalenić sreo Rastislava Jovića, kasnije čuvenog Kekeca, i pozvao ga da pođe s njim. Nije, naravno, slutio da pravi životnu grešku jer da nije sreo Kekeca, ovaj verovatno nikada ne bi postao ozbiljan glumac.
|
Oskar Davičo Kada su stigli u studio, Radoš Novaković, režiser filma "Dečak Mita", čim je ugledao Kekeca znao je da je našao glavnog junaka svog filma jer je Kekec veoma ličio na sina Oskara Daviča, koji je poginuo u partizanima, a ovaj film je bio o njemu.
|
