– U grupi koja je došla iz Srbije bilo je kuvara, konobara, ljudi za sređivanje i održavanje garderobe (vešeraj) i negovateljice koje su ujedno brinule o deci i uređenju rezidencije – priča Suzana. – Bilo je osmoro dece, mi smo ih budile za školu, vodili računa o njihovoj odeći i prostorijama u kojima su boravili. Svako dete je imalo posebnu sobu sa kupatilom. Nas tri smo radile po smenama. Sa decom i svima okolo smo se sporazumevali na arapskom. Domaćini su bili veoma strpljivi sa nama.
Pravi socijalizam
Kaže da je dosta putovala po Libiji sa Gadafijevom ženom, nekad su se pridruživala i deca, a ponekad je sa porodicom putovao i sam Gadafi.
– U Libiji je bilo socijalističko uređenje. Narod je lepo živeo. Imali su besplatno lečenje, školovanje, hrana je bila jeftina, bez poreza. Muškarac je radio i mogao da izdržava višečlanu porodicu. Vozili su se skupi automobili. Mladi bračni parovi su dobijali novac od države, koja je plaćala školovanje i lečenje u inostranstvu – priča Suzana Đorđević sa setom.
Najstarije dete imalo je 19, a najmlađe pet godina.
– Nisu bili razmaženi. Gadafi se viđao sa svojom decom svakodnevno i onoliko koliko mu je vreme dozvoljavalo. Znao je da ustane ujutru da proveri da li su deca otišla u školu na vreme. Nisam smela ni da pomislim da udarim dete, mogla sam samo da ga prijavim majci ukoliko je bilo neposlušno, ali to se nije dešavalo. Gadafi kao državnik je bio jedno, a kao otac i roditelj nešto drugo, sasvim običan i skroman čovek. Bio je malo strog kao otac. Vodio je računa o tome da mu se deca previše ne eksponiraju i razlikuju od ostale dece u Libiji – priseća se Suzana.
Grupa naših ljudi imala je smeštaj i dobre uslove u naselju pored samog mora u Tripoliju. Imali su i vozače koji su ih vozili na posao.
– Naravno, tu smo bile i za Gadafijevu ženu, za njenu garderobu i sobu… Pošto su imali u školi pored rezidencije dodatne časove, decu sam podsećala da im je došao nastavnik. Moje radno vreme se završavalo u dva sata, sem ako nije bilo potrebe da ostanem duže. Gadafi je imao prvi brak iz koga ima sina Muhameda i drugi brak sa Safijom, sa kojom je imao sedmoro dece i jednu usvojenu devojčicu. Inače, on je imao dosta usvojene dece koju je odgajao kao svoju – priča Suzana Đorđević.
Gadafi je bio naš veliki prijatelj, napominje sagovornica "Vesti".
– Mi nismo bili tamo da vodimo politiku sa njim, ali je u svakom svom javnom govoru spominjao Jugoslaviju. Bilo je to vreme kada su ga pojedini ljudi oko njega prozivali zbog Srba koji su mu radili u kući. On bi rekao: "Muslimani su mi braća po veri, a Srbi prijatelji. Čovek u životu ne može ni bez braće, a ni bez prijatelja." Uvek je pitao i brinuo za sve nas, kao da smo deo porodice… Gadafi je bio veoma šarmantan i duhovit čovek. Kod kuće je obično bio u trenerci, dok se za javnost sređivao. Nije voleo markirane stvari, štaviše, naš krojač mu je šio odela, košulje i pantalone. Ako bi mu doneli nešto markirano, uvek bi skidao etikete.
Suzanin suprug Miodrag bio je kuvar u Libiji, kod Gadafija, i u vreme kada je počeo građanski rat.
– Bilo je strašno, jer je on svuda išao sa njim. Postojala je opasnost da mu se nešto loše desi. Nagovarala sam ga da se vrati, ali je on odbijao. Ali, kada je bilo jasno da je stanje kritično, oni su mu preporučili da ide i obezbedili mu bezbedan prolaz kroz teritorije pod ratnim dejstvom. Dobio je naoružanu pratnju i ispratili su ga bezbedno do Džerbe u Tunisu, do samog ulaska u avion – seća se Suzana ne tako davnih događaja.
