Sutra se navršava 80 godina od proboja logoraša iz koncentracionog logora Jasenovac.
Povodom ovog događaja, ali i 80 godina pobede nad fašismom i 80 godina od osnivanja Ujedinjenih nacija u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u četvrtak, 24. aprila održava se svečana akademija koja će okupiti brojne istoričare iz celog sveta, ali i potomke preživelih jasenovačkih stradalnika.
Među njima će biti i Barak Gabor, potomak Šošane Adler, jedne od devojčia koje su preživele to stratiše.
Gabor je aktivni pripadnik izraelskog IDF koji već dve godine učestvuje u borbama protiv Hamasa. Istovremeno, nedavno je ispunio zavet dat svojoj baki Šošani i na hebrejski preveo kapitalno delo prof. dr Gideona Grajfa “Jasenovac, Aušvic Balkana”.
Gabor će se pokloniti senima svojih predaka u Donjoj gradini, kako bi ispred nekadašnjeg logora položio sveće u znak sećanja na Artura i Rizu Adlera koji su mučeni do smrti i zverski ubijeni.
Njegova baka Šošona je nekim čudom ostala živa sa devet godina koju su spasili partizani.
U razgovoru za “Vesti” ističe da je veoma srećan što je uspeo da ispuni zakletvu svojoj baki i da istorija Holokausta ne bi bila potpuna bez proučavanja zverskih zločina protiv čovečnosti počinjenih od strane ustaša u NDH.
– Moji prabaka i pradeda su iz Slavonskog Broda. Kada je počeo krvavi pir nad Jevrejima, ali i Srbima i Romima oni su već prvih godina rata poslati u logor Jasenovac sa kćerkom, mojom bakom Šošanom. Baka je u Sisku odvojena od roditelja i strpana u voz koji je trebalo da sve zatočene vozi ka Jasenovcu. Samo čudo je spasilo. Tog dana saveznici su bombardovali ovaj voz i ona je uspela da istrči. Spasili su je partizani koji su uspeli da dođu do ovih vagona i tako spasu dvadesetak dece. Među kojima je bila i moja baka – priča Gabor.
Objašnjava da su njegovi pradeda i prabaka uhapšeni već početkom rata. Artur je odmah prebačen u Jasenovac, a prabaka Riza u logor koji se nalazio u Vinkovcima.
– Riza je svirepo ubijena. Glad i mučenje žena bilo je svakodnevno, a ona je bila slabog zdravlja. Stradala je 1942. godine. Hrvatske ustaše su koristile 57 metoda ubistva – priča.
Njegov pradeda Artur bio je u grupi jasenovačkih logoraša koja je 22. aprila 1945. godine uspela da se probije iz ovog logora.
– Jasenovac nikada nije oslobođen. Poslednjih 1.000 logoraša među kojima je bio i Artur, moj pradeda je poslednji probio Jasenovac, sa idejom da bar jedan preživi, da ispriča priču o paklu logora za istrebljenje Jasenovac. Preživelo ih je samo oko 80 i među njima je bio i jedan od tih jasenovačkih mučenika i moj pradeda – objašnjava Gabor.
Ipak, njegov deda Artur je umro pet dana kasnije, 27. aprila 1945.
Njegova baka Šošana je sve do 1949. godine bila u jednom od sirotišta u Beogradu koji su nastali kao tragična posledica rata.
Nakon toga, brodom “Radnik” iz luke u Rijeci je sa mnogim drugim Jevrejima krenula ka migrantskoj kapiji Halifi.
Nakon što je primljena u kibuc Ein Dor, gde je ostala čitavu godinu, preselila se sa omladinskom grupom u kibuc Ejlon. Dok je bila u Ein Doru, upoznala je Iaakova (Isaki) Gabora.
Mladi par se venčao 1950. i preselio se u kibuc HaJotsarim (danas Šomrat), koji je prvo naselje osnovano nakon uspostavljanja države Izrael.
Od tada, Šošana je ceo život ostala u kibucu Šomrat. Radila je u skladištu odeće u kibucu – zvanom – komuna. Sa Isakom je imala dvoje dece, Tamaru i Helela.
– Baka Šošana je umrla u 81. godini, 28. jula 2014. godine, samo tri meseca nakon smrti njenog muža Jakova, za koga je bila toliko vezana – priča Gabor.
Odluku da na hebrejski pevede knjigu “Jasenovac, Aušvic na Balkanu” profesora Gideona Grajfa doneo je onog trenutka kada je pročitao.
Prethodno, o logoru Jasenovac nije znao gotovo ništa.
– Odlučio sam da odam počast mojim prabakama i dekama jer sam shvatio da je to pakao na zemlji i mislim da bi ljudi u Izraelu trebalo da čitaju na svom jeziku o Jasenovcu. Istorija Holokausta nije potpuna bez ovog poglavlja ustaških Hrvata i njihovih 57 metoda brutalnog ubijanja. Imali su poseban nož koji su zvali Srbosek. Organizovali bi takmičenja i za jednu noć je registrovano da je neki Petar Brzica posekao 1.300 ljudi. Postojala je peć za spaljivanje živih ljudi. Bilo je velikih buradi u kojima su kuvali ljude i pravili sapun od logoraša. Nabijali bi bebe na bajonete i sekli im glave i igrali fudbal. Oko 20 000 dece je brutalno ubijeno. U okupiranoj Evropi samo su ustaški Hrvati imali logore specijalizovane za decu poput Jasenovca, Siska, Jastrebarskog – ističe Gabor.
Dodaje da njegova baka Šošana nije imala sreće i da se spase u transportnom vozu koji je vozio od Siska do Vinkovca – ne bi imala šansu da preživi.
– Nažalost, tema holokausta Jevreja u Hrvatskoj, ali i ostalih nacija koje su prošle kroz Jasenovac, a ponajviše Srba, a tamo je ubijeno više stotina hiljada Srba, nije dovoljno ili nije uopšte prisutna u svesti savremenih ljudi. Tematika logora Jasenovac gotovo da i ne postoji – ni u svesti obrazovanih i učenih ljudi – naglašava Gabor.
Objašnjava da je svoje porodične korene počeo da izučava 2014. godine, nakon što su mu, u kratkom vremenskom periodu preminuli baka i deka.
– Tada sam shvatio da moram da prihvatim projekat prevođenja ove knjige, koja je neodvojivi deo mog porodičnog stabla – “Jasenovac – Aušvic na Balkanu”, otkriva Gabor.
U prevodu Grajfove knjige pomagali su mu prijatelji, Rejčel Molina i Osnat Hazan.
– Verujem da će prevod na hebrejski učiniti Jasenovac poznatijim po Jevrejima širom sveta. Knjigu je bilo teško prevesti, ali sa psihološke tačke gledišta. Sadržaj koji se pojavljuje u njoj je teško uključiti Metode ubistva i zauzimanje logora bili su ogromni. Jasenovac je bio ogroman logor od 240 kvadratnih kilometara, oko 150 fudbalskih stadiona, šest puta veći od Aušvica. Tamo je stradalo stotine hiljada ljudi, a procenjuje se da je 700.000 – navodi Gabor.
Otkriva da je Rajčel Molina u prevod unela i dosta ličnog, emotivnog pečata.
– Osnat Hazan, Izraelac, njen otac je preživio holokaust, rođen u Sarajevu – ostao je siroče od oba roditelja u ratu. “Veza” sa Jugoslavijom nastavljena je i nakon što je njen otac emigrirao u Izrael. Evidentno je da je “porodična povezanost” doprinela njenom angažovanju u radu na knjizi i njenoj želji da doprinese uspehu knjige – kaže Gabor.
