Ambiciozne ciljeve koje su lideri iz G20 najavili za podizanje globalnog privrednog rasta, ekonomisti uglavnom doživljavaju kao prazna obećanja.
Po ocenama ekonomista, zemlje sveta isuviše su zauzete sopstvenim problemima kako bi doprinele globalnom oporavku.
Na Samitu održanom proteklog vikenda u Brizbejnu, lideri najrazvijenijih zemalja sveta, koje čine preko četiri petine svetske ekonomije, obećali su da će preduzeti brojne reforme kako bi povećali rast globalne privrede za dodatnih 2,1 odsto do 2018. godine, podseća agencija Frans pres.
U sklopu tih reformi, obećane su mere za povećanje investicija, trgovine i konkurentnosti, a sve u cilju podizanja vrednosti globalne privrede za više od dva biliona dolara i otvaranje na milione novih radnih mesta.
Takvo obećanje, najavljeno u svetlu tmurnih perspektiva za globalnu ekonomiju, ostavilo je ekonomiste bez ikakve reakcije, dok su neki od njih ovakve ciljeve G20 nazvali u potpunosti smešnim.
"Navikli smo na saopštenja G20 koja nose poruku dobrih namera. Bilo bi bolje da se u fokus stave zemlje koje imaju resurse za investicije i potrošnju", izjavio je ekonomista francuske Sakso banke, Kristofer Dembik, i dodao da Nemačka i SAD moraju podneti privremenu žrtvu kako bi oživele globalnu ekonomiju.
"Primer Japana vrlo dobro pokazuje kako je teško vratiti se na održivi rast", izjavio je Dembik, pošto je Japan, kao članica G20, sada iznenadio svet podacima o ponovnom padu u recesiju, uprkos labavljenju monetarne politike uvedenom zarad izlaska te zemlje iz višedecenijske deflacije i podizanja privrednog rasta.
