Dobar je, čovek od reda, ali je mnogo krut. A i navijači ga ne vole, govorili su za Dušana Nenkovića u Splitu. Previše je zahtevan, od igrača traži potpunu disciplinu, a na to ovi naši nisu navikli, pričali su i u Nišu. A, Nenković je u razmaku od jedne decenije i u Hajduk i u Radnički uveo evropske standarde.
Stariji poznavaoci eks-jugoslovenskog fudbala dobro se sećaju ovog Kragujevčanina, koji je ostavio trajan trenerski pečat. Bio je uspešan i kao igrač Radničkog, ali tek kad sa diplomom trenerske škole počeo je da gradi veliku karijeru. Zanat je pekao u Timočaninu, Hajduk Veljku, beogradskom Radničkom, da bi posle jedne sezone u niškom Radničkom 1965. otišao u Hajduk. "Majstori s mora" su tada bili u kolapsu. Nenković je tvrdokorno insistirao na posebnom načinu treninga i stilu igre, nervirajući navijače, koji su mu na kućnu adresu nekoliko puta slali pošiljke sa crknutom mačkom! Ali, Nenković je isterao svoje, forsirao je Peru Nadovezu, koji je sve češće tresao mreže, naredne sezone dovenjo je golmana Mušovića, a nešto kasnije iz Niša Dragana Holcera, koji će postati reprezentativac i jedan od najboljih igrača u Hajdukovoj istoriji.
Kad je konačno, posle 11 godina posta, 1967. sa Hajdukom osvojio prvi trofej Kupa Jugoslavije u klupskoj istoriji, pobedom u finalu nad Sarajevom od 2:1, na Starom placu je nastalo ludilo. Popularni Duca je u Splitu ostao pune četiri sezone što je gotovo nezapamćeno u novijoj Hajdukovoj istoriji.
Šta tek reći o Radničkom? Od provincijskog kluba stvorio je evropskog bauka, koji je uzimao meru Grashopersu, Napoliju, Fejenordu… Radnički iz Niša – sve redom šiša, govorilo se za tim koji je dva puta stigao do 3. kola i jednom do polufinala Kupa UEFA! Iza svega toga stajao je – Dušan Nenković.
Radio je i u Egiptu i Francuskoj, a u nedelju 24. avgusta navršava se sedma godišnjica njegove smrti. Odlaskom ovog "arhitekte" fudbala iz Šumadije naš najpopularniji sport izgubio je mnogo…
