Životna priča Dobrivoja Tanasijevića (Den Tana) od rodnog sela Čibutkovice kod Lazarevca, odakle mu je majka, do Holivuda često je zvučala filmski. Put ga je vodio od fudbalskih terena, do bleštavila Holivuda i preduzetništva, a “usput” je postao prijatelj sa nekim od sa najvećih filmskih zvezda. Nedavno su on i reditelj Lordan Zafranović dobili nagrade Beogradski pobednik za poseban doprinos filmskoj umetnosti na svečanom otvaranju Međunarodnog filmskog festivala FEST.
– Hvala Srbiji što mi daje ovu nagradu. Uvek je najlepše kad primiš nešto od najdraže zemlje, za mene je to Srbija – izjavio je tim povodom Den Tana.
Tanasijević je rođen 1933. u Čibutkovici, ali je živeo u Beogradu, na Zelenom vencu odakle je i krenuo u svet. Otac mu je držao kafanu u Njegoševoj i bio vrlo uspešan kafedžija, ali mu je posleratna vlast kao kapitalisti sve oduzela, a njega poslala na robiju. Kao fudbaler Crvene zvezde obreo se na omladinskom turniru u Belgiji 1952. gde je zatražio azil i ostao u prihvatilištu. Ubrzo je prešao u Hanover da igra fudbal, ali Evropa mu je bila mala. Usledio je odlazak u Ameriku. U to vreme fudbaleri nisu mnogo zarađivali, pogotovo u poređenju sa glumcima, naročito u Holivudu. Tanasijević odlazi u školu glume, istovremeno sa Natali Vud i Kim Novak i u svom prvom filmu, “Neprijatelj ispod mora”, u kome igra nemačkog mornara postaje Den Tana, kako su ga prekrstili skraćujući mu ime i prezime. Ostvario je nekoliko uloga u filmovima i serijama, ali je mnogo veći uspeh postigao kao filmski producent. Znanje koje je stekao u Holivudu, iskoristio je producirajući jugoslovenske filmove. Neki od najpoznatijih su “Kičma” Vlatka Gilića, “Suton” i “Poseban tretman” Gorana Paskaljevića, za koji je Milena Dravić, prva dobitnica “Beogradskog pobednika” (2014), nagrađena u Kanu za najbolju žensku ulogu. Posle smrti Karla Maldena (Mladen Sekulović), ostao je jedini Srbin član Američke filmske akademije!
Fudbal ga je odveo u beli svet, film mu je obezbedio afirmaciju, a slavu i bogatstvo donela je hrana. Čuveni restoran Den Tana na Santa Monika bulevaru traje punih 65 godina. Pre 11 godina ga je prodao, ali je znameniti lokal zadržao njegovo ime i reputaciju. Ugledne američke novine poput “Njujork tajmsa” ili “Los Anđeles tajmsa”, iz godine u godinu pišu hvalospeve o ovom restoranu italijanske kuhinje u koji na večeru dolaze direktori filmskih studija, glumci, producenti, poznati sportisti i ostale medijske zvezde.
Tana nije mogao bez fudbala, pa mu se vratio, ovog puta kao rukovodilac. Jedini je čovek na svetu koji je bio na čelu klubova u Srbiji, Engleskoj i SAD. Zajedno sa partnerima 1975. kupio je londonski Brentford za milion dolara i bio direktor “pčelica” do 1980. Pokušao je da pomogne i srpskom fudbalu, ali to se nije završilo slavno. U jesen 2008. postao je predsednik Crvene zvezde, ali na tom mestu se zadržao samo šest meseci. Zbog pritiska navijača, kojima nije bio po volji, morao je da ode sa “Marakane” zajedno sa saradnicima Vladimirom Jugovićem i Markom Miškovićem.
Sa glumicom Andreom dobio je dve ćerke. Gabrijela je šef producentske kuće, a Katarina uspešna poslovna žena u Kaliforniji.
– Maštao sam da budem fudbaler i glumac u Holivudu. Uspeo sam daleko više nego što sam sanjao. Smatram sebe najsrećnijim čovekom na kugli zemaljskoj. Ne bih menjao svoj život ni sa jednom osobom – naglasio je Tanasijević.
