Razvoj moćne ratne mornarice je, istorijski gledano, bio neophodan uslov za ostvarivanje uticaja koji se može okarakterisati kao planetarni. To je u neku ruku i logično, ukoliko se pođe od geografske istine, koja glasi da dve trećine planete prekriva okean. Razumevanje značaja kontrole pomorskih puteva nije manjkalo ni velikim majstorima strategije tokom istorije, pri čemu se često spominje ime admirala Alfreda Mehena, koji je predvideo da će Amerika postati planetarna sila, upravo na bazi sposobnosti da vlada morima. Kako bilo, primeri Holandije, Španije, Portugala, Francuske, Velike Britanije, potvrđuju pravilo da je od početka novog veka, snažna ratna mornarica bila i ostala važan faktor za projekciju moći u planetarnim okvirima. Kako su čitaoci “Vesti” u prethodnom periodu mogli da se upoznaju sa nosačima aviona, razaračima, krstaricama, amibijskim jurišnim brodovima i podmornicama, red je došao da se nešto kaže o fregatama i korvetama.
Blizanac razarača
Da među ratnim brodovima postoje sličnosti, pokazuje primer fregata, plovila sličnih, ali ne i identičnih, razaračima. Dodatnu zabunu unosi kategorizacija prisutna u nekim ratnim mornaricama sveta, u kojima se javlja izjednačavanje razarača i fregata. Fregate su, generalno posmatrano, brodovi manjeg deplasmana od razarača (imaju oko 3000 tona) i uglavnom, manje brzine (od 27 do 30 čvorova). Naoružani su borbenim sistemima kojima se mogu suprotstaviti drugim brodovima, podmornicama ili avijaciji, zavisno od toga o kojoj državi govorimo. Slično razaračima, i one igraju ulogu “obezbeđenja” drugim plovilima, posebno od aktivnosti neprijateljskih podmornica, što im je specijalnost. Kako god da je posmatran odnos fregarata i razarača, to ne menja njihovu ulogu u savremenim formacijama.
Obalska straža
Korvete su najmanji brodovi u društvu nosača aviona, ratnih krstarica, razarača i fregata. Zbog svojih skromnih dimenzija (prosečni deplasman između 500 i 1.000 tona), ali i zbog primenjenih tehničkih rešenja, korvete nisu prilagođene dejstvima na otvorenom moru. Zbog toga, one su integralni deo obalskih straža, ali i rečnih flotila brojnih armija savremenog sveta. Kako se radi o brodovima još manjeg deplasmana od fregata, u pojedinim ratnim mornaricama se pristupa njihovoj specijalizaciji (recimo, za protiv-podmornička ili protiv-avionska dejstva), a u ratnoj floti SAD, savremenije korvete imaju modularni dizajn (namena se može menjati u zavisnosti od potrebe i vremena na raspolaganju). Sve u svemu, radi se o malim, ali važnim šrafovima u ratnim mornaricama najvećih svetskih sila, ali i drugih zemalja koje ne moraju imati hegemonističke aspiracije, već su pre svega zainteresovane za kontrolu sopstvenih voda.
Pratnja plovećim aerodromima
Udarnu grupu američkih nosača aviona, po pravilu čine dva razarača ili dve fregate, koji imaju svojevrsnu ulogu obezbeđenja morskim kolosima. Nosači aviona služe kao aerodromi za borbene avione na moru, a dobro naoružane, brze fregate, mogu da odgovore svim pretnjama po najznačajniji brod u ratnim mornaricama velikih sila.
Upotreba torpeda
Pronalazak torpeda, engleskog inženjera Roberta Vajtheda 1866. godine promenio je istoriju rata na moru. Montiranje torpeda na, po njima nazvane čamce, predstavljao je ozbiljan izazov za zaštitu teško naoružanih i oklopljenih, ali ne i neranjivih bojnih brodova. Brzina torpednih čamaca, njihova, relativno posmatrano, mala cena, kao i šteta koju su nanosili flotama u kojima je najznačajnije mesto zauzimao bojni brod, iziskivali su da se ovoj pretnji stane na kraj. U periodu koji je usledio, došlo je do uspona novih ratnih brodova, pod nazivom razarači torpednih čamaca. Radilo se o brodovima koji su bili dovoljno okretni i adekvatno naoružani, zbog čega su mogli da pariraju torpednim čamcima. Koliko su bili uspešni u tome, pokazuje i to što su torpedni čamci pravili sve manje problema. Tokom vremena, paradoksalno, razarači su počeli da preuzimaju ulogu koju su imali njihovi arhineprijatelji, pošto su i sami počeli da nose torpeda. Zbog svih tih svojih karakteristika, razarači su nezamenljivi deo ratnih mornarica Rusije i Kine.
