Tamna materija je nevidljivi činilac gotovo 80 odsto ukupne materije u univerzumu, a njena gravitaciona sila dovoljna je da poveže čitave galaksije u strukturu poznatu kao kosmička mreža.
Međunarodni tim istraživača u Parizu stvorio je najveću i najdetaljniju mapu distribucije takozvane tamne materije u univerzumu i ta mapa bi mogla da “obori” Ajnštajnovu teoriju relativiteta.
Tamna materija je nevidljivi činilac gotovo 80 odsto ukupne materije u univerzumu, a njena gravitaciona sila dovoljna je da poveže čitave galaksije u strukturu poznatu kao kosmička mreža.
Astronomi su sada uspeli da mapiraju njeno postojanje prateći putovanje svetlosti na Zemlju sa udaljenih galaksija. Ukoliko je ta svetlost iskrivljena, znači da je u prvom planu materija koja savija svetlost dok dolazi ka nama.
Koristeći metode veštačke inteligencije za analizu slika 100 miliona galaksija, članovi međunarodnog tima za istraživanje tamne energije (DES) su stvorili mapu koja pokriva četvrtinu neba južne hemisfere.
Vizuelno su prikazane kao ljubičaste, crne i ružičaste mrlje, skupljene u bledom prstenu. Najsvetlija područja na mapi prikazuju tamnu materiju sa najvećom gustinom, dok su crna područja kosmičke praznine.
Rezultati do kojih je tim naučnika došao su iznenađujući, jer pokazuju da su tamne mrlje nešto glatkije i raširenije nego što predviđaju najbolje teorije trenutno dostupne.
– Možda vam se ovo čini kao mala stvar, ali ako su nagoveštaji tačni, znači da nešto nije u redu sa Ajnštajnovom teorijom relativiteta, jednim od velikih stubova fizike – rekao je šef misije Nial Džefri, profesor fizike i astronomije na Univerzitetskom koledžu u Londonu.
Džefri ističe da je DES na pragu velikog otkrića.
– Pokazuje nam nove delove univerzuma koje nikada ranije nismo videli. Zaista možemo da vidimo kosmičku mrežnu strukturu, uključujući kosmičke praznine, a to su regioni univerzuma vrlo male gustine u kojima je malo galaksija i materije – objasnio je on.
Naučnike zanimaju ove strukture jer sumnjaju da gravitacija u njima može da se ponaša sasvim drugačije. Identifikujući njihove oblike i lokacije, mapa bi mogla da pruži polaznu osnovu za dalje proučavanje nastanka svemira.
Prema standardnom modelu kosmologije, svemir je nastao velikim praskom, da bi se potom proširio. Materija je, prema Ajnštajnovoj teoriji, evoluirala. Gravitacione sile su ono što je stvorilo prazne materije, koje čine kosmičku mrežu.
Naučnici pretpostavljaju da su otkrili paralelni svemir koji se kreće unazad kroz vreme
– Ako pažljivo pogledate u svemir, materija nije toliko nezgrapna kao što očekujete, ima naznaka da je površina glatka i raširenija nego što se smatralo – kaže Džefri.
– Možda mislite da je ovo loša stvar, da nešto ne funkcioniše u fizici, ali je ovo za fizičare veoma uzbudljivo. Veći deo svemira čini tamna materija i zaista je fascinantno videti ove velike, skrivene strukture na velikom delu noćnog neba – rekao je on i dodao da će naučnicima posmatranje tih velikih struktura nalik mreži pomoći da odgovore na neka fundamentalna pitanja o univerzumu.
